PROCES U VUKOVARU: Počelo suđenje za skidanje dvojezičnih tabli i nerede
VUKOVAR - Sudski postupak zbog nasilnog uklanjanja dvojezičnih tabli u Vukovaru i nemira septembra prošle godine, u kojima je bilo povređenih osoba, počeo je danas u Opštinskom sudu u Vukovaru.
Optuženima, Igoru Smolčiću, Enveru Arnautoviću, ZvonimiruKološnjaju i Ivici Staničiću, koji su se izjasnili da nisu krivi, optužnica stavlja na teret više krivičnih dela, među kojima izazivanje nereda 2. septembra 2013. godine, razbijanje i uništavanje državne imovine, napad i povređivanje službenih osoba i pokušaj rušenja ustavnog poretka. Preti im kazna zatvora od jedne do osam godina.
Kako podseća agencija Hina, 1. septembra 2013. na nekoliko državnih institucija postavljene su dvojezične table s nazivima na ćiriličnom i latiničnom pismu, da bi sutradan usledila burna reakcija dela branitelja i građana Vukovara koji su ploče porazbijali. U nemirima je učestvovalo 200-tinak branitelja i građana Vukovara, a sve table s latiničnim i ćiriličnim natpisom silom su uklonjene sa zgrada državnih institucija, uključujući i Policijsku stanicu.
U naguravanju građana i policije, koja je živim zidom pokušala da sačuva tek postavljene table, lakše su povređena četvorica policajaca.
Sutkinja Branka Soldo prihvatila je predloge optuženih da budu saslušani dodatni svedoci, očevici događaja od 2. septembra, a odbila je predlog da TV snimci kuća budu odbačeni kao valjani dokaz.
Optuženi Enver Arnautović izjavio je novinarima po izlasku iz sudnice da je reč o "montiranom političkom procesu" i da se, bez obzira kakva bila presuda, na nju neće žaliti.
Sudija je zakazala nastavak suđenja za 3. decembar.
Inače, organizator skupa protiv dvojezičnih ploča, kao i daljnjih akcija skidanja tabli čim se nove postave, bio je Štab za odbranu hrvatskog Vukovara, koji je sakupio i potpise za referendum protiv ćirilice, ali je Ustavni sud proglasio nedopustivim takvo izjašnjavanje. Štab je, naime, tražio da se upotreba ćirilice dozvoli samo u sredinama gde Srbi čine više od polovine stanovnika, a ne trećinu što je sada slučaj, što je u suprotnosti sa važećim hrvatskim zakonima o pravima nacionalnih manjina.