SAJAM KNJIGA: Strani pisci čitaniji od domaćih autora
Povodom 59. Sajma knjiga, koji počinje danas u Beogradu, istraživali smo ko u Srbiji najviše dolazi u biblioteke i koji žanrovi su najpopularniji.
- Najviše se traži beletristika, istorijski romani, putopisi i štivo iz psihologije. Školarci i studenti uglavnom uzimaju lektiru, dolaze i naučni radnici, ali ubedljivo najviše čitaju penzioneri. Najmanje vremena za knjigom provode ljudi između 30 i 40 godina uz opravdanje da rade i da nemaju vremena - kaže Sara Ivković Marković, načelnica Odeljenja za kulturne programe Biblioteke grada Beograda, koja je najveća pozajmna biblioteka u Srbiji sa 80 filijala.
Strani autori su čitaniji od domaćih, pa su tako na spisku najpopularnijih knjiga ove godine u Srbiji, prema podacima Biblioteke grada Beograda, zauzeli prva četiri mesta, a tek na petom je srpski pisac Igor Marojević s romanom „Beograđanke“.
- Od domaćih autora najpopularniji su ženski pisci kao što su Mirjana Bobić Mojsilović, Ljiljana Hajbanović Đurović, Marija Jovanović... To je donekle i logično jer žene čitaju više od muškaraca - kaže Ivkovićeva i dodaje da su Den Braun, Džoana Rouling, Paulo Koeljo i Doris Lesing godinama u vrhu najtraženijih pisaca.
Najmanje je interesovanje za poeziju, klasičnu literaturu, a u zaborav su pali i mnogi velikani kao što su Duško Radović, Miroslav Antić, Jesenjin, Karl Maj, Džek London i Žil Vern.
- Na čitanost knjige utiče zastupljenost njenog autora u medijima, nagrade, ekranizacija priče. Ako se pisac pojavi danas u nekoj popularnoj televizijskoj emisiji, sutradan će svi pohrliti da pročitaju njegovu knjigu. Ljudi vole i atraktivne, šarene korice - kaže Sara Ivković Marković napominjući da je broj korisnika biblioteke od ove godine u porastu.
Čitaoci vraćaju knjige u dobrom stanju, jedino studenti umeju da dopisuju na stranicama ili da ih podvlače.
Začitao se
POZAJMIO KNJIGU NA 26 GODINA!
Jedan čovek „zaboravlja“ da nam vrati knjige već 26 godina. On je 1988. godine uzeo „Unu“ Mome Kapora, „Igrlu staklenih perli“ i „Demijana“ Hermana Hesea. U to vreme je bio pri kraju studija, što znači da će uskoro u penziju. Selio se više puta i sad ne znamo kako da ga nađemo - uz smeh priča Sara Ivković Marković.
Plaše se tužbe
SMANJEN BROJ KRAĐA KNJIGA
Jedan korisnik je izjavio da se zaglavio s knjigom u liftu, pa se posle toga svaki put plašio da krene bilo gde s knjigom, a kamoli da uđe u lift. To je trajalo šest meseci. Najčešće se pravdaju da su se teško razboleli, selili, krečili, mnogo im se dopala knjiga, pa su se začitali... - nabraja Ivkovićeva i dodaje da su krađe knjiga drastično smanjene, jer su uvedene tri opomene posle kojih sledi tužba.