Data centri su obično obavijeni tajnom jer su mozak IT kompanija. Međutim, to nije tako kada je reč o Guglu.
Najveći internet pretraživač je sa svetom podelio fotografije na kojima se vidi samo srce Gugla, Gmaila, Jutjuba i mnogih drugih servisa koje ova kompanija nudi.
Gugl je svoj data centar gradio više od 12 godina, a koriste obnovljivu energiju i koliko god mogu nisu štetni po okolinu.
Gugl su osnovali Lari Pejdž (Larry Page) i Sergej Brin (Sergey Brin) dok su bili studenti na Univerzitetu u Stenfordu i kompanija je prvo osnovana kao privatna preduzetnička kompanija 7. septembra 1998. Guglova prva javna prodaja akcija održala se 19. avgusta 2004. podižući vrednost kompanije sa 1,67 milijardi američkih dolara na 23 milijarde dolara. Preko serije novih proizvoda, akvizicija i partnerstva, kompanija je proširila svoju osnovnu delatnost pretrage i reklamiranja u druga područja, uključujući elektronsku poštu, onlajn mape, prikaz video formata, i ostalo.
Ime Gugl dolazi od pogrešnog izgovora reči gugol[20][21] što je naziv za broj 10100 (cifra 1 praćena sa stotinu nula). Naime, Lari Pejdž i Sergej Brin kada su odlučili da registruju Internet domen googol, ustanovili su da je već zauzet te su morali malo da ga modifikuju pošto nisu hteli da odustanu i traže drugo ime. Pronalazeći upotrebu u svakodnevnom jeziku, engleska reč „google“ je 2006. dodata u engleski rečnik Merijam Vebster i Oksfordski rečnik čije je značenje „upotreba Gugl pretraživača u pronalaženju informacija na Internetu“[22][23]. Takođe, u srpskom žargonu se upotrebljava glagol „guglati“ sa istim značenjem.