MOSKVA - Da se ponovo probudio „virus vlasti“ kod Mihaila Hodorkovskog, bivšeg vlasnika nekada najveće ruske naftne ruske kompanije „Jukos“, vidi se iz njegovih izjava i političkih ocena i prognoza koje je davao obilazeći svetske prestonice ovog i minulog meseca.
Iako je pre oslobađanja iz zatvora u pismu predsedniku Rusije Vladimiru Putinu obećao da se neće više baviti politikom, sada kaže da „dopušta mogućnost“ da na predstojećim parlamentarnim izborima 2016. podrži nekog od kandidata, a takođe, da je spreman da „u kriznim uslovima“ i sam sedne u predsedničku fotelju. Ta njegova izjava je odmah oživela „malu opoziciju“ u Moskvi, ali i one odbegle biznismene „opozicionare iz Londona“, koji su postali nemi posle smrti Borisa Berezovskog, pišu Večernje novosti.
Govoreći pred Savetom za međunarodne poslove početkom oktobra u Njujorku, Hodorkovski je rekao da se Putin neće dobrovoljno rastati od vlasti. A u intervjuu koji je dao američkom TV novinaru Čarliju Rouzu izjavio je da se u Rusiji, kojom rukovodi Putin, stvaraju svi uslove da se ponovi situacija kakva je bila u zemlji pred revoluciju 1917. godine.
"Svi autoritarni režimi, posebno oni koji se ne baziraju na ideologiji nego na konkretnom čoveku, krajnje su nestabilni. Da bi sačuvali vlast, takvi lideri su prisiljeni da spaljuju zemlju oko sebe, što Putin i radi", kazao je Hodorkovski. On prognozira da Putin može dobiti i naredne izbore 2018. jer mu „nacionalni šovinizam podržava visok rejting“. Hodorkovski ocenjuje da je Rusija mogla da izbegne sadašnju krizu da je krenula putem integracija sa Evropom jer je i ona deo Evrope.
U Intervjuu koji je dao španskom listu El pais, Hodorkovski je sredinom septembra kazao da, ako Putin ne napravi neku grešku, njegova vladavina može da se produži decenijama.
"Sva naša kultura je evropska, kao i tradicija", rekao je Hodorkovski.
Putinov pres-sekretar Dmitrij Peskov izjavio je da Kremlj ne prati izjave Hodorkovskog jer je on za godine provedene u zatvoru izgubio vezu sa realnošću. Uz to, i nema neko pravo da drži lekcije.
Zasada je Hodorkovski odlučio da napravi „resetovanje“ svog pokreta Otvorena Rusija, iako je svestan da ne može da pobedi Putina, pa trenutno i nema plan za svoju predsedničku kandidaturu. A i da ga ima, zakon mu ne ide naruku. Naime, na izborima mogu da se kandiduju i ljudi koji su osuđivani za teška krivična dela, ali tek deset godina od odsluženja zatvorske kazne.
Sada bi Hodorkovski, koji živi u Švajcarskoj, hteo da učestvuje u političkim procesima preko svog projekta Otvorena Rusija, koji je osnovan 2001. godine. inače, Otvorena Rusija je nekada bila fond, a sada je „društvena inicijativa“. Cilj Hodorkovskog je da okupi eksperte za realizaciju obrazovnih i prosvetiteljskih projekata.
Ali ma koliko obećavao, Hodorkovski se teško odriče političkog delovanja.
Tako je u martu 2014. otišao u Kijev i govorio na Majdanu, gde je izjavio da u Rusiji „postoje ljudi kojima je prijateljstvo među ruskim i ukrajinskim narodom važnije od sopstvene slobode“. Kasnije je na inicijativu Hodorkovskog u Kijevu održan kongres „Ukrajina - Rusija, dijalog“, na kome je učestvovalo stotinak političara i društvenih aktivista.
Posle kongresa u Kijevu, Hodorkovski je boravio u Donjecku gde je razgovarao sa tamošnjim oligarsima Rinatom Ahmetovom i Sergejom Tarutom, ali i sa predstavnicima demonstranata, pristalicama federalizacije Denisom Pušilinom i Pavelom Gubarjevom. Mirotvorstvo Hodorkovskog nije donelo rezultat jer je Kijev krenuo u veliku vojnu akciju verujući da će brzo da zauzme gradove u kojima su bili pobunjenici. Umesto blickriga, bili smo svedoci masakra i velikog broja poginulih sa obe strane.
Krajem avgusta Hodorkovski je pozvao građane Rusije da protestuju zbog politike vlasti u Kremlju oko Ukrajine.
"Naša vlast neprestalno laže. Kako je legala osamdesetih za Avganistan, tako je bilo i devedesetih o Čečeniji i danas o Ukrajini. A mi sahranjujemo svoje drugove i rodbinu, koji su sada na obe strane, koji ubijaju jedni druge jer vlasti uvek treba krv", izjavio je tada Hodorkovski.
"Mogli smo to da zaustavimo. Dovoljno je bilo izaći na ulice i pretiti štrajkom. Vlast je plašljiva. Ali, mi se pravimo da ne vidimo šta se događa i nastavljamo da plačemo na sahranama. Ja neću da ćutim."
Otvorena Rusija je 20. septembra imala prvi forum svojih pristalica preko interneta. U toku dva sata Mihail Hodorkovski je razgovarao i odgovarao na pitanja iz Pariza, Moskve, Sankt Peterburga, Tomska, Jaroslavlja, Nižnjeg Novgoroda i Londona, gde je najveća koncentracija odbeglih biznismena iz Rusije, koji sada sebe smatraju političkim emigrantima.
Što se tiče sankcija koje Zapad sprovodi protiv Rusije, Hodorkovski smatra da one ne škode vlasti, da samo homogenizuju građane i jasno se opredelio za „individualno kažnjavanje“, a ne za kažnjavanje celog naroda.
"Ako u Rusiji postoje ljudi koji se ponašaju nepravilno, onda treba uvesti sankcije protiv njih. Oni koji pljačkaju rusko društvo, treba da budu na tom spisku. To bi bilo razumljivo i prihvaćeno u ruskom društvu koje ne manje od drugih ne voli one koji ga pljačkaju", rekao je Hodorkovski.
Iz te njegove izjave jasno se vidi da on ne zna šta o njemu misli većina običnih građana Rusije. I on je, kao i milijarderi koji su se obogatili posle 2000, u njihovim očima jedan od onih koji je sve stekao varajući i otimajući od države. Takvi se malo vole i retko ko ih doživljava kao mučenike i borce za pravdu. Velika većina ruskog naroda, a to pokazuju i sociološka istraživanja, ima negativan stav prema svim milijarderima jer niko od njih nije stekao bogastvo zbog genijalnih ideja i trudoljubivosti, već zbog jakih veza sa vlastima koje su im i omogućile bogaćenje.
Hodorkovski nije jedini među nekada bogatima i uticajnima koji Putina smatra ideološkim neprijateljem. U prvom intervjuu koji je dao posle bega iz Rusije, bivši član Saveta federacije Rusije, milijarder Sergej Pugačov, koga su nekada zvali i „bankar Kremlja“, oštro je napao ruskog predsednika. Govoreći za„Fajnešenel tajms Pugačov, koji sada živi u Londonu iako je na međunarodnoj poternici zbog finansijskih mahinacija, optužuje predsednika Rusije da u zemlji nema privatne svojine i da su „svi biznismeni Putinovi kmetovi“.
"Krupni biznis ne može da živi kao pre jer je zemlja u stanju rata. Ekonomija Rusije se preobrazila u feudalni sistem u kojem su biznismeni samo nominalni vlasnici. U današnjoj Rusiji nema privatne svojine, već samo kmetovi koji su Putinova svojina", kaže Pugačov.
Zašto se on odlučio da prestane da ćuti pošto su mu 2012. konfiskovali brodogradilišta, koja je na čudan i sumnjiv način kupio, nije teško odgonetnuti. Pugačov je medijski rat, koji se vodi na Zapadu protiv Putina, shvatio kao svoju šansu da se obračuna sa rukovodstvom u Kremlju, koje ga nije zaštitilo od pravosudnih organam koji traže da se konfiskuje njegova dve milijarde vredna imovina na Zapadu.
Svojevremeno je Peskov za Pugačova kazao da je on napravio velike dugove i pobegao iz zemlje. Pugačov je 1992. bio jedan od osnivača Mežprom banke (Međunarodne industrijske banke), a od 2001. do 2011. bio je član Saveta federacije i predstavljao je Tuvu. Do 2010. Pugačov je bio na rang-listi sto najbogatijih ljudi Rusije. U decembru 2013. Pugačov je stavljen na poternicu, a u maju 2014. moskovski sud ga je u odsustvu osudio na zatvorsku kaznu.
(Večernje Novosti)
ODBEGLI OLIGARH ČIČVARKIN NUDIO SE POROŠENKU, ALI OVAJ NIJE DIZAO SLUŠALICU
Poznati odbegli ruski biznismen, osnivač lanca prodavnica mobilnih telefona „Evroset“, Jevgenij Čičvarkin, koji sada živi u Londonu, ponudio je novim vlastima u Kijevu svoje usluge. Ali...
"Telefonirao sam premijeru Ukrajine (Arseniju) Jacenjuku, ali nisu hteli da me sa njime spoje. Zatim sam telefonirao predsedniku Petru Porošenku kad je bilo slobodno mesto ministra ekonomije. Ali ni tada mi nisu odgovorili. A ja sam zaista imao nameru da budem ministar jer sam se bavio carinskom politikom kao i lobiranjem mobilne telefonije", kazao je uvređeni Jevgenij Čičvarkin. Jedino što mu je sada ostalo jeste da iz svog vinskog butika u Londonu uzme butelju dobrog pića i tako se teši.