Hipertenzija u trudnoći: Otoci se prvo javljaju oko skočnih zglobova
Trudnice koje imaju hipertenziju izložene su riziku od razvoja komplikacija. U tim slučajevima plod je izložen riziku od poremećaja rasta, smrti ili prevremenog rođenja. Postavljanje dijagnoze vrši se na osnovu izmerenih vrednosti viših od 140/90 mmHg. Neophodno je potvrditi povišene vrednosti krvnog pritiska na bar dva merenja, koristeći živin sfigmomanometar dok je pacijentkinja u sedećem položaju.
Hipertenzija u trudnoći može biti rezultat ranije hipertenzije ili posledica trudnoće. Kad je uzrokovana trudnoćom, naziva se gestaciona hipertenzija. Gestaciona hipertenzija koja je povezana sa znatnom količinom belančevina u urinu označava se kao preeklampsija. Obično se javlja posle 20. nedelje trudnoće. Kod preeklampsije dominira povišen krvni pritisak, proteini u urinu i pojava otoka. Otoci se prvo javljaju oko skočnih zglobova, a potom se šire i na druge delove nogu, trbuh i lice. Preeklampsija može da pređe u opasno stanje - eklampsiju, koju karakterišu grčevi, poremećaj svesti, poremećaj vida, glavobolja i veoma visoke vrednosti krvnog pritiska (200/120 mmHg). Eklampsija se može javiti u toku trudnoće, na porođaju ili 24 sata nakon njega.
Najveći broj žena s ranijom hipertenzijom imaju blagu do umerenu hipertenziju i nizak rizik od razvoja kardiovaskularnih komplikacija. Trudnice s hipertenzijom i normalnom funkcijom bubrega imaju dobru prognozu, kao i plod, i one su kandidati za nefaramakološku terapiju. Ona obuhvata pojačan zdravstveni nadzor, smanjenje fizičke aktivnosti, odmor u levom bočnom položaju, dijeta s redukcijom soli. Redukcija telesne težine, koja se uvek preporučuje u lečenju hipertenzije, u trudnoći se ne savetuje jer smanjen unos kalorija može da vodi smanjenju porođajne težine novorođenčeta.
Kod lečenja hipertenzije mora se voditi računa i o majci i o plodu. Neki lekovi mogu da izazovu abnormalnosti ili smrt ploda i kontraindikovani su u trudnoći.
Žene koje su imale gestacionu hipertenziju ili preeklampsiju imaju veći rizik od razvoja hipertenzije, šloga ili ishemijske bolesti srca u kasnijem životnom dobu, i zahtevaju dalje praćenje.