1. Ðorđe Marjanović
Prva prava zvezda SFRJ bio je pevač iz Kučeva s jedinstvenim scenskim nastupom, spreman da uzme mikrofon u ruke i skine sako
Ðorđe Marjanović, prvi pevač koji je u Jugoslaviji izvadio mikrofon iz stalka i s njim prošetao kroz zgranutu publiku, pre dva dana napunio je 81 godinu. Rođen je 30. oktobra 1933. godine u Kučevu. Majka mu je umrla kad je imao devet meseci, otac se opet oženio, pa su Ðorđa i njegovu sestru odgajili baba i deda.
Zvižduk u osam
U Beogradu je studirao farmaciju, a kad mu se sestra udala, a baba umrla, ostao je bez novca, prepušten sam sebi. Radio je brojne fizičke poslove dok 1954. nije zabasao na audiciju za pevače. Tri godine je pevao po igrankama, a 1957. izveo je prvi put kompoziciju koju niko pre njega nije hteo - „Zvižduk u osam“. U Nišu naredne godine nastupio je kao jedan od brojnih pevača, sa zadatkom da otpeva dve pesme, ali ga je publika skandiranjem zadržala na bini. Otpevao je još dve, a onda publici otvoreno rekao:
„Ne znam više!“ Otpevao je ponovo sve četiri! Tako je rođena zvezda.
Ðorđe Marjanović svakako nije imao najlepši glas, ali je njegov scenski nastup bio jedinstven. U ono vreme pevači su stajali pred mikrofonom i eventualno diskretno pomerali šaku. Ðorđe je, na užas čuvara morala, skakao po pozornici i mahao skinutim sakoom. To mu je donelo vatrene obožavaoce, ali i ništa manje žestoke kritičare.
Pošto mu 1961. godine na festivalu Zlatni mikrofon u Beogradu žiri nije dodelio prvo mesto, njegovi obožavaoci - „đokisti“ - blokirali su na dva sata Terazije. Morala je da interveniše i narodna milicija, a da bi smirio razbesnelu masu, Ðorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.
A kad je imao seriju koncerata u Domu sindikata, Jovanka Broz, žena tada neprikosnovenog Maršala, poslala mu je pismo: „Molim vas, Ðorđe, izvinite, ali nisam u mogućnosti da dođem na vaš koncert!“
Odlikovan u SSSR
Kolika god da je bio zvezda u Jugoslaviji, još veća je bio u SSSR. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan kao kralj, a predsednik SSSR Mihail Gorbačov odlikovao ga je ordenom. Na jednom od tih putovanja po Sovjetskom Savezu Ðorđe je upoznao i svoju suprugu Eli, s kojom ima troje dece.
Njegovi najveći hitovi, uz pomenuti „Zvižduk u osam“, bili su: „Lazarela“, „O, kakav mesec“, „Lepotica“, „Biondina“, „Renato“, „Ja plaćam ove noći“, „Raznosač mleka“, „Beograde“, „Devojko mala“, „Romana“, „Ðavoli“, „Dirlada“, „Potraži me u predgrađu“, „Ruso ča-ča-ča“ i prepevi s francuskog „Milord“ i „Natali“.
Na koncertu u Melburnu, u Australiji, 1990. godine, gde je nastupao kao gost Lepe Brene, dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“, doživeo je moždani udar. Dugo se oporavljao posle bolesti, neko vreme nije mogao ni da govori, i od tada ne peva uživo.
2. Lola Novaković
Pevačica je 1960. bila toliko popularna da su karte za njen koncert u Domu sindikatarasprodate za manje od dva sata
Lola nacionale rođena je kao Zorana 25. aprila 1935. u prosečnoj beogradskoj porodici. Njen prvi javni nastup bio je u novogodišnjoj noći 1953. u smederevskom Domu JNA.
Posle toga je član Kulturno-umetničkog društva „Branko Krsmanović“, a 1957. primljena je u Radio Beograd kao stalni vokalni solista, što je predstavljalo početak njene profesionalne karijere. Iste godine snimila je prvu ploču za britansku diskografsku kuću „Deka“ s pesmama „Alisa u zemlji čuda“ i kubanskim hitom „Babalu“ na španskom jeziku (četiri godine kasnije, na audiciji u „Deki“ biće odbijena grupa Bitlsi).Zvezda širom sveta
Lola Novaković je 1959. otišla na turneju po Bliskom istoku i u Bejrutu ostala do leta 1960. godine, da bi po povratku u Beograd održala prvi solistički koncert u Domu sindikata. Ulaznice su bile rasprodate za manje od dva sata! Bila je prvi pevač iz Jugoslavije koji je gostovao u Rusiji (1960), gde je stekla status najveće zvezde.Početkom šezdesetih njena karijera se razvijala vrtoglavom brzinom.
Na Opatijskom festivalu 1961. osvaja prvo mesto s pesmom „Jednom u gradu ko zna kom“, a odmah zatim odlazi na višemesečnu turneju po Poljskoj i Mađarskoj, gde 1962. izdaje longplej ploču s pesmama koje peva na španskom i engleskom jeziku. Na Zagrebačkom festivalu te 1962. izvodi pesmu „Ti nisi došao“ i pri tome plače, a publika je nagrađuje aplauzom, koji traje deset minuta! Snima film s fudbalerom Dragoslavom Šekularcem, sledeće godine je na višemesečnoj turneji po Japanu, 1964. pobeđuje na takmičenju u Rimu, 1965. pesma „Kap veselja“, koju ona peva, proglašena je pesmom godine.
Udala se 1962. godine za profesora fiskulture Boru Kragujevića i s njim ostala godinu i po. Od 1965. do 1970. godine u braku je s Milom Jovanovićem i nosi njegovo prezime, a posle razvoda vraća devojačko i nastavlja da hara jugoslovenskom scenom: „Marike“, „Vrati se“, „Neko čeka na mene“, „Ljubi me“, „Voli me sad“, „Posle mene“, „Posle tebe“, „Reka suza“, „Duga topla noć“, „Misli na mene“, „Beli bagrem opet cveta“, „Beograde, ljubavi moja“... Neke njene interpretacije smatraju se neprevaziđenim do danas.
Kritike i povlačenje
Posle udaje za pevača Dragana Antića 1972. godine Lola postaje meta trač rubrika ondašnje štampe. Nisu mogli da joj oproste brak sa 14 godina mlađim muškarcem. Bez milosti o njoj pišu svašta, proglašavaju je za agenta CIA, objavljuju da je u ruskom zatvoru, pa se ona, povređena, povlači iz javnog života i napušta domaću estradnu scenu.
Nekoliko meseci godišnje zajedno s mužem nastupa u klubovima u inostranstvu, a onda se povlači u mir porodične kuće u Barajevu.Posle 2000. godine nastupala je u predstavama Pozorišta na Terazijama.
Kraljica šlagera u socijalizmu dvaput je pevala na Pesmi Evrovizije - jednom za Kneževinu Monako, drugi put za SFRJ
Kraljica šlagera u socijalizmu“ rođena je 3. oktobra 1938. godine u Dubrovniku. Majka joj je umrla od leukemije kad je imala godinu dana, pa su ona i četiri godine stariji brat rasli s ocem, radnikom u gradskom vodovodu, i njegovom drugom ženom - čistačicom.
Njen uspon u svetu muzike počinje 1958. godine, kad je kao maturantkinja srednje muzičke na odseku za flautu u Ljubljani pobedila na takmičenju mladih muzičara.
Školovanje nastavlja na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji i uporedo svira u Simfonijskom orkestru Radio Zagreba. U to vreme počinje da nastupa i kao pevačica.Festivali
Nastupala je i nagrađivana na svim domaćim festivalima: u Splitu, Opatiji, Zagrebu, Sarajevu i Beogradu, a publika je pamti po pesmama: „Prijatelji stari, gdje ste“, „Ljubav je moj grijeh“, „Samo malo intime“, „Molim te, ostani“, „Zaustavi vrijeme“, „S druge strane sna“, „Ja sam pjesma“, „Stare ljubavi“...
Tereza Kesovija je dva puta pevala na Pesmi Evrovizije - 1966. godine žiri koji su sačinjavali Grejs Keli, princ Renije i još šest najuglednijih građana Monaka izabrao ju je da Kneževinu Monako predstavlja na Evroviziji. S pesmom na francuskom osvojila je nula bodova i poslednje mesto. Šest godina kasnije za Jugoslaviju je pevala „Muzika i ti“ i plasirala se na sedmo mesto.
Iz braka s pevačem Mirom Ungarom ima sina, a drugi put se udala za proslavljenog vaterpolistu Ronalda Lopatnija. Posle razvoda od njega, priznala je da ju je tukao.Nekoliko puta pevala je i Titu, a jednom su zajedno pevali njen najveći hit „Nono“. Predsednik Jugoslavije tada je pred novinarima i pevačima izjavio da mu je to omiljena pesma.
Imala je i zapažene nastupe u svetu, a vrhunac njene međunarodne karijere jeste solistički koncert u pariskoj Olimpiji održan 1988. godine. Pre toga godinama je pevala u Francuskoj, išla na turneje po Sovjetskom Savezu i Bliskom istoku, snimala ploče za diskografsku kuću „Emi“.
Odnos prema Srbiji
Godine 1986. našla se u središtu skandala - posle pobede na festivalu Split 86, kolege muzičari optužili su je da je kupila pobedu. Ovo nikad nije dokazano, ali je činjenica da pobednička pesma „Molim te, ostani“ nije ostavila nikakav trag, a da je na tom festivalu Magazin izveo kompoziciju „Ne mogu da ga ne volim“ popularnu i danas.
U vreme raspada Jugoslavije srpski dobrovoljci opljačkali su njenu kuću u dubrovačkim Konavlima, a ona se zaklinjala da nikad više neće nastupati u Srbiji.U januaru 2011. godine održala je koncerte u Novom Sadu i Beogradu, a u oktobru prošle godine ponovo je nastupila u beogradskom Domu sindikata.
4. Kićo Slabinac
Kao tinejdžer pevao je rokenrol, ali je pravu slavu stekao tek kad se po povratku iz vojske okrenuo šlagerima
Jedan od prvih rokera u Jugoslaviji, kasnije kralj šlagera, Krunoslav Kićo Slabinac rođen je 28. marta 1944. godine u Osijeku.
Gitara umesto tambure
Još u osnovnoj školi počeo je da se bavi glumom i muzikom - svirao je tamburicu i glumio u dečjem pozorištu. Pod uticajem muzike Elvisa Prislija, čija prva ploča tada stiže u SFRJ, ostavlja tamburicu (da joj se vrati na kraju karijere!) i svira gitaru. Iako je samo stariji maloletnik, nastupa u Radničkom domu na igrankama. „Ne odvajajući se od gitare, posle svaka tri takta bacao se na kolena, ustajao, padao na leđa - uveren da je to ono pravo“.
Osniva grupu Tornado, pa Kon Tiki, i na kraju Dinamite, čija slava konačno prevazilazi granice osiječkog atara. Sviraju i na moru, odakle ih jedan preduzimljivi Nemac vodi u Minhen da u klubovima sviraju pesme Rolingstonsa i Kinksa. Očevi rokera-gastarbajtera našli su originalan način da svoju decu vrate kući - sredili su im poziv za vojsku, s kojom tad nije bilo šale. Po izlasku iz JNA, Kiću Slabinca prošla je ljubav za rok, okrenuo se šlagerima i postao zvezda!
Godine 1969. nastupa na Splitskom, a 1970. na Opatijskom festivalu. Te godine s pesmom „Angela, čekaj me!“ bio je viđen za našeg predstavnika na Evroviziji, ali je pobedila Eva Sršen sa „Pridi, dala bom ti cvet“. Na Pesmu Evrovizije u Dablin otišao je naredne, 1971. godine s pesmom „Tvoj dječak je tužan“. Osvojio je 14. mesto, ali ga to nije mnogo pogodilo. Snimio je hit za sva vremena - „Zbog jedne divne crne žene“.
A na Festivalu festivala u Beogradu te godine i u konkurenciji Lole Novaković, Slavka Perovića, Tereze Kesovije, Zorana Milivojevića, Anice Zubović, Senke Veletanlić, Ðorđa Marjanovića, Mikija Jevremovića, Zafira Hadžimanova i Bobe Stefanovića, koji su pevali svoje najveće hitove, pobedio je Kićo Slabinac s pesmom „U dugim noćima“. Sličan uspeh postiže i sa „Te tri slatke riječi“.
Tužba
U leto 1971. godine izjavio je da će „Ðorđa Marjanovića tužiti sudu ako je tačno da je kupio pobedu na Muzičkom kupu u Skenderiji“. Novine su izostavile ono „ako je tačno“ i objavile ostalo, pa je Marjanović tužio njega. Spor je trajao pet godina, deo javnosti ga je tumačio kao suđenje između Srbije i Hrvatske i navijao, a na kraju se sve završilo sa „nula-nula“.
Ponet slavom, sedamdesetih se Slabinac otiskuje preko okeana, s namerom da uspe u postojbini Elvisa Prislija. Kad je shvatio da je to bila nemoguća misija i vratio se u otadžbinu, zatekao je neke druge momke na mestu zvezda. Okrenuo se izvornoj narodnoj pesmi i vratio tamburici.
U novembru 2008. godine autom je naleteo na muškarca koji je gurao neosvetljen bicikl i usmrtio ga.
5. Mišo Kovač
Loš đak i tapetar okrenuo se muzici i postao pevač s najviše prodatih ploča u istoriji jugoslovenske zabavne muzike
Mišo Kovač, pevač s najviše prodatih ploča u istoriji jugoslovenske zabavne muzike, rođen je 16. jula 1941. godine u Tribunju kof Šibenika, gde Kovači žive više od 400 godina. Zaluđen fudbalom, izbegavao je školu, pa je posle osmog razreda kao loš đak mogao da se upiše na zanat za tapetara
Malo pobeda na festivalima
Tim poslom bi se bavio celog života da na jednom takmičenju muzičkih talenata u Karlovcu s pesmom „I Can't Stop Loving You“ Reja Čarlsa nije postigao veliki uspeh, koji mu je predodredio dalji životni put.
Među zvezde ga je lansirala pobeda na festivalu Vaš šlager sezone 1969. koju mu je donela pesma „Više se nećeš vratiti“. Singl s njom prodat je u pola miliona primeraka. Dve godine kasnije na festivalu u Splitu peva „Proplakat će zora“ i takođe pobeđuje. U poređenju s drugim zvezdama svog vremena, Mišo Kovač ima nesrazmerno malo pobeda na muzičkim festivalima. Drugi su pobeđivali, ali su njihove pesme već do sledećeg nadmetanja tonule u zaborav, a Kovačeve kompozicije, mahom drugoplasirane ili trećeplasirane, postajale su hitovi: „Čemu da živim“, „Ako me ostaviš“, „Drugi joj raspliće kosu, a ja je volim“, „Još i danas teku suze jedne žene“...
Pet puta je proglašavan za pevača godine, a 1989. izabran je za ličnost godine u bivšoj Jugoslaviji. Oprobao se i na filmu glumeći s Radetom Šerbedžijom u filmu „Poslijepodne jednog fazana“.
Pevao je jugoslovenskim iseljenicima u svetu, ali je na turnejama po Kanadi i Australiji osamdesetih tražio da se iz sale u kojoj nastupa uklone slike ustaškog ideologa Ante Pavelića, zbog čega ga je ekstremna emigracija omrzla. Branio je bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda, pa je u Beogradu uvek dočekivan kao narodni heroj!
Miljenik žena
Bio je miljenik žena i za sobom ima tri braka i jednu nevenčanu zajednicu. Njegov drugi brak s Anitom Baturinom, pobednicom takmičenja za mis tinejdžerki, 1973. godine skandalizovao je javnost. Njeni roditelji su bili protiv, redakcije novina takođe, ali su se oni venčali i dve godine kasnije dobili sina Edija, a zatim i ćerku Ivanu.
U vreme rata u Hrvatskoj Edi je 1922. godine kao pripadnik specijalne jedinice izvršio samoubistvo, ali je Mišo Kovač tvrdio da su mu ubili sina.
Brak s Anitom tada se raspao, a ćerka je upala u probleme s drogom. U depresiji, pevač u januaru 1999. godine puca sebi u grudi, ali ostaje živ. U svet muzike vratio se 2006. godine albumom na kojem je nastupila i njegova ćerka. Ona je tad izjavila da se spasla iz pakla droge zahvaljujući očevoj odlučnosti. Naredne godine postala je pevačica Magazina.
6. Miki Jevremović
Jedini rival Ðorđa Marjanovića bio je Miki Jevremović.
Njegova prva ploča prodata je u 200.000 primeraka iako je u zemlji bilo samo 100.000 gramofona
Jedini ko je u ono vreme smeo da stane na crtu neprikosnovenom Ðorđu Marjanoviću bio je Miki Jevremović. Rođen 27. marta 1941. godine u Beogradu, detinjstvo i mladost proveo je u Požarevcu i Valjevu. Kao stipendista valjevskog Krušika studirao je mašinstvo u Beogradu i uporedo se bavio muzikom. Kad je trebalo da bira hoće li kao apsolvent u junskom roku izaći na ispit ili otići na turneju, izabrao je ovo drugo. Fakultet nikad nije završio, ali je posle turneje dobio ponudu da snimi prvu ploču.
Izlazak iz anonimnosti
Iz anonimnosti je izašao nastupom na Opatijskom festivalu 1962. godine. Tada su se uglavnom izvodile prepevane strane pesme. On je pevao „Dilajlu“ i svoju kompoziciju „18 žutih ruža“. Posle festivala snimio je i ploču koja je prodata u 200.000 primeraka. To je bila prva dvostruka „zlatna ploča“ u Jugoslaviji. Zanimljivo je da je u celoj zemlji tada postojalo samo 100.000 gramofona.
Miki Jevremović učestvovao je na svim muzičkim festivalima u ondašnjoj SFRJ: sarajevskom Vašem šlageru sezone, Beogradskom proleću, Zagrebačkom festivalu, Opatiji i Splitskom festivalu. Na ovom poslednjem umeo je da zapeva na ijekavici, ili čak dalmatinskoj ikavici da bi se približio publici... I žiriju.
S Ðorđem Marjanovićem i Radmilom Karaklajić činio je „udarnu trojku“, koja je pokorila publiku u Sovjetskom Savezu. Zbog Hladnog rata Sovjetima zapadnjačka muzika nije bila dostupna. Osim u izvođenju umetnika iz bratske SFRJ.
Miki je posle pričao: „Turneje su bile mamutske, pođemo s namerom da budemo dva meseca, a ostanemo pet. Obišao sam ceo Sovjetski Savez od Murmanska do Habarovska, ceo Sibir, bio sam tamo gde običan građanin ne može da dođe. To su bile baze, vojni objekti, pevao sam i u polarnoj stanici. Nas muzičara bilo je 11, a slušalo nas je devetoro.
Pevali samo sa istim žarom kao da nastupamo pred 20.000 ljudi. Toliko je bilo hladno da su ljudi pili pola litra špiritusa da bi se ugrejali. I ja sam probao i umalo da izgorim. Pevao sam pola repertoara na ruskom iako nisam znao ruski, ali sam ga brzo naučio.“
„Ðokisti“ i „mikisti“
Obožavaoci Ðorđa Marjanovića bili su „đokisti“, a njegovi „mikisti“. Bilo ih je u dvadesetak gradova, od Triglava do Ðevđelije. Miki ih je posećivao, išao je na rođendane obožavatelja, čak i na roditeljske sastanke „mikista“!
Do danas su ostali njegovi hitovi „Ako jednom vidiš Mariju“, „S kim si sada kad je tužno vreme“, „Pesnikova gitara“ i „Neka toče staro vino“. Odličan je šahista, meč s tadašnjim svetskim prvakom Anatolijem Karpovim završio je remijem. Posle raspada Jugoslavije nastupao je na festivalima u Crnoj Gori. Iz dva braka ima troje dece.
7. Boba Stefanović
Sin golootočanina imao je bogatu karijeru i u zemlji i u svetu, a na festivalu u Rumuniji je deklasirao je čak i Hulija Iglesijasa
Zlatni dečak jugoslovenske pop muzike“ rođen je 21. maja 1946. u Beogradu, u porodici visokog komunističkog funkcionera koji je dve godine po rođenju sina oteran na Goli otok. U ranoj mladosti bavio se slikanjem i glumom, a kasnije je sam naučio da svira veliki broj muzičkih instrumenata.
Zlatni dečaci
Diplomirao je filmsku i TV organizaciju na Fakultetu dramskih umetnosti i apsolvirao na Likovnoj akademiji.
Prvi profesionalni nastup imao je sa 15 godina u ondašnjem veoma popularnom klubu „Euridika“, baš u vreme kad je u Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija, a od 1962. nastupa s vokalno-instrumentalnim sastavom Zlatni dečaci, prvo kao gitarista, a kasnije i kao pevač.
Izvesno vreme pevao je na festivalima u SFRJ, pevajući šlagere, od kojih su se do danas zadržali kao evergrin „Obriši suze, draga“ i „Kažu mi da još si uvek sama“. Posle toga nastupao je sa baletskom grupom Lokice Stefanović Džezbal, pa u grupi One i oni. To je bila naša verziji grupe ABBA, a činili su je još Minja Subota, Lidija Kodrič, tadašnja Bobina devojka, i Daliborka Stojišić, koja je bila mis Floride. One i oni harali su Sovjetskim Savezom i rusku publiku bacali u trans. Pod imenom Stefan Boba bio je zvezda nemačkog „Belafon rekordsa“, a samo jedan od uspeha bilo je i osvajanje prvog mesta na festivalu Zlatni jelen u Brašovu u Rumuniji. Pravi značaj ove pobede postaje jasan kad se zna da je peto mesto osvojio - Hulio Iglesijas!
U februaru 1988. godine objavio je ploču s evergrin pesmama, a na njenom omotu odštampan je glasovni dijagram s Instituta za ispitivanje ljudskih i pevačkih glasovnih mogućnosti, po kome je „Bobin vokal izuzetno redak, kako po svojoj boji tako i po volumenu“. (Ovaj podatak, kao i brojne druge navedene u tekstovima o ostalim pevačima, dugujemo izuzetnoj knjizi „Bolja prošlost“ Petra Lukovića.)Škola pevanja
Deceniju i po držao je školu pevanja pop i rok muzike, a iz njegovih klupa izašla su danas poznata imena na našoj sceni, kao što su Vlado Georgiev, Ceca Slavković, Filip Žmaher...
Tokom cele karijere veći deo njegove publike činile su mlade Jugoslovenke: u stotinama pisama koje je dobijao svakog dana „nudile su mu brak, predlagale da im baš on uzme nevinost i opisivale svoja erotska stanja kad čuju njegov glas“.
Važio je za velikog srcelomca. Iz osvete kolegama što je na putujućem festivalu Pesma leta 1967. nastupao van konkurencije, zaveo je svih osam manekenki koje su učestvovale u pratećem programu! Posle brojnih ljubavnih „turbulencija“, skrasio se u trećem braku.
Ima tri ćerke.