DUŠKO VUJOŠEVIĆ ZA KURIR: Neću da služim caru Vučiću!

Partizan, otkad ja pamtim, nije bio u težoj situaciji - kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir predsednik Jugoslovenskog sportskog društva i trener crno-belih košarkaša Duško Vujošević.

Konstantno upire prstom u zvezdaše na vlasti, koji, kako tvrdi, žele da srozaju Partizan.

Koliko je teško stanje u Partizanu, da li ono može da se uporedi sa 2001. godinom, kad ste se vratili u klub?
- Partizan je u najtežoj situaciji otkad pamtim.

Ko je krivac za to?
- Osnovni krivac je interesna grupa koja ima za cilj da celokupno Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, ukidanjem materijalnih preduslova za normalno funkcionisanje, svede na efemerni nivo, da ne može da bude ravnopravan partner Crvenoj zvezdi.

Da li je u pitanju klubaški interes ili nešto drugo?
- Ne radi se ovde o obojenosti običnih ljudi, nego o moćnicima koji su ostrašćeni zvezdaši i imaju takav plan.

Ko su ti ljudi?
- Trenutno su na vlasti u gradu i republici oni koji veoma vole Zvezdu. Oni su centar te grupe i bez njihovog prisustva ti interesi ne bi mogli da se realizuju u meri u kojoj je to sad slučaj.

Smatrate li da u moru ekonomskih problema vlast ima vremena da se bavi Partizanom?
- Ne vidim da se kompanijama koje sponzorišu Partizan omogućuju neke beneficije, da im se smanjuje porez, da vlast na to gleda blagonaklono. Pominjao sam sponzorstvo od strane javnih preduzeća, a još veća razlika je kad su u pitanju privatnici. Nekako je ta ljubav privatnika prema Zvezdi stigla s novom vlašću.

Šta vam trenutno najteže pada u celoj priči u vezi s Partizanom?
- Nerešena situacija sa stadionom. Mržnja i agresivnost neprijatelja mi ne padaju teško, ali pasivnost prijatelja i nekih navijača Partizana koji su u situaciji da pomognu mi najteže padaju.

Pasivnost u materijalnom smislu ili to što ne istupe javno i dignu glas?
- I jedno i drugo. Što oni koji su u stanju da obezbede materijalna sredstva to ne čine, ali i ćutanje nekih drugih. Retko ko se oglašava i poneki put mi se čini da je Partizan moja prćija.

Da li se plaše?
- To pitajte njih. Ja se ne plašim.

Ne postoji institucija, sportska ili državna, počevši od ministarstva do premijera, kojoj se niste suprotstavili. Na šta pokušavate da ukažete?
- Ne suprotstavljam se nikome lično, nego određenim stavovima i politici. Pokušavam da pokažem da se prema Partizanu vodi politika aparthejda kad je u pitanju sponzorstvo i poreska politika prema klubovima JSD Partizan. Ko god je odgovoran ili nedelovanjem to dozvoljava, treba da snosi odgovornost. Isto kao što bih sam pred sobom snosio tu odgovornost ako ne bih smeo da kažem svoje mišljenje.

Da li sport uopšte može bez politike i gde je granica koju ona ne sme da pređe?
- Politika mora da bude blagonaklona i treba da obezbedi sistem za egzistenciju vrhunskog sporta, poput poreskih olakšica za sponzore, pa novac od kladionica, infrastrukturu, a ne da političari na vlasti dovode sponzore kao priveske velikih poslova ili, još gore, da utiču na izbor komesara lige, kriterijum suđenja, način pisanja, da se vode političko-medijske kampanje, kao što se vode protiv mene.

Možete li to da pojasnite, kako doživljavate, kako kažete, medijsku hajku?
- To je nastalo zbog toga što kritikujem ljude na vlasti i branim interese Partizana. Po dobro ustaljenim i isprobanim metodama vrši se provlačenje kroz blato, puštanje glasina, multiplikovanje i produžavanje eha kad se napravi greška, kao i minimalizacija uspeha. To su pokušaji da me predstave kao skandal-majstora, nekog ko zbog bolesti ili nekih drugih stvari ne može dobro da kontroliše emocije. Kao da sam ja izazvao prekid utakmice u Đenovi ili na stadionu Partizana. Za te koji su to uradili ima se mnogo razumevanja. Zašto mediji daju različit prostor tome? Ja sam osvojio toliko titula, stvorio mnogo igrača, prema timu se ponašam kao prema deci. Vaspitavam ih, kad treba da prime platu, oni prime pre mene, ono malo para što se deli. Vodi se računa da posle svakog treninga budu bolji igrači, kao i da između treninga ne sruše ono što na treningu izgrade. Napravio sam i određene greške, ali to se toliko vadi iz konteksta i multiplikuje... Nikog nisam udario ni povredio, uvredio...

Imali smo tezu da li ste ludak ili pedagog, ali kad kažemo ludak, mislimo na vrednosni sud, a ne na dijagnozu. Gde biste se svrstali?
- Pitanje je bezobrazno. Nisu sve stvari koje radim ispravne, ponekad emocije dođu ispred razuma. To ima dobrih strana, ali bude i grešaka povremeno. Ne bih rekao da sam drastično menjao stavove u životu. Niko nema kristalnu biografiju, pa ni ja. Razumem da sam u izlogu i da se moji gestovi posmatraju zlonamerno ili s dobrom namerom, ali sam svestan da ono što uradimo pozitivno nije propraćeno adekvatnom medijskom pažnjom, u skladu s onim kako se prati kad se napravi nešto loše. Svako ko je dobronameran, a nije lud, treba da se zapita zbog čega je takva proporcija. Moje političko angažovanje se sastoji upravo u tome da se politika eliminiše iz sporta. Tome se ja suprotstavljam, pa ispada da se bavim politikom.

Zašto se vašim konstantnim nastupima izdvajate kao meta, koja može da posluži za skretanje pažnja sa egzistencijalnih problema?
- Moram da iznesem istinu kad je u pitanju tretman Partizana jer sam predsednik sportskog društva. Da sam predsednik kućnog saveta, a neko viče u zgradi, imao bih obavezu da ga opomenem. Ne želim da pokušaji da se upropasti Partizan prođu u tišini. Pri tome ne vršim agresiju ni prema kome, upravo je obrnuto. Moram i svojim igračima da objasnim zašto nisu plaćeni, ali ako to objašnjavam samo njima, a ne javnosti, nije u redu. Nisam neko ko ima moral za svaku priliku. Razumem vaš interes da imate što veći tiraž, ali moj interes nije da budem što bolje prodat.

Ali na sastanku na kojem ste Čović i vi bili s premijerom Vučićem on je obezbedio 200.000 evra za Partizan, a posle toga vi se ponovo konfrontirate. Zašto?
- Nakon što mu je publika skandirala na košarkaškoj utakmici, on prestaje s realizacijom obećane pomoći. A konkurentski klub dobija maksimalnu pomoć zbog toga što je njegov brat u upravi.

Andrej Vučić više nije u Zvezdi.
- Nije, a znate li zašto? Prošle sezone, dok su on i članovi SNS bili tamo, preko sedam miliona evra je ušlo u klub, pre svega od privatnika. Do sukoba je došlo zato što su oni donosili novac, a gospodin Čović je postavio svog zeta za predsednika i donosio odluke. Kad je došlo do ličnih sukoba, odlučeno je da se pare, umesto u sport, ulažu u lečenje bolesne dece.

Kako je onda Čović izašao kao pobednik?
- Zato što ima ugovor o fuziji dva kluba po kojem, ukoliko se taj ugovor raskine ranije, njemu treba da se plati obeštećenje od 4,5 miliona evra. Otkad su političari na vlasti izašli iz kluba i ostavili ga samog, Zvezda nikad nije bila bolja. Eto, to je dokaz da političari ne treba da budu u klubu, odnosno treba da obezbede sredstva, ali ne i da se mešaju u to ko je trener, ko igra, itd. Dokaze za tvrdnju da je u Zvezdu ušlo sedam miliona nemam, ali znam da je tako.

U nedavnom saopštenju ste upitali zašto novinari nisu istom žestinom branili Olju Bećković.
- Pa da li se slažete da to treba da protekne nemo? Zbog čega nesrazmerno velika reakcija na malo hvatanje za grlo igrača kom je učinjeno mnogo dobrih stvari, i biće mu učinjeno. A s druge strane imate apsolutno ćutanje na zabranu emisije tog kvaliteta, iskrenosti i energije. Zašto niko u štampi nije preneo ono što je ona izjavila na sajtu Istinomer? To može da se vidi samo na internetu. Da li ćete da objavite kad kažem da to ljudi treba da pogledaju? Ne mogu ja da je branim, ali bih je i fizički branio zato što je cenim, a Kurir, na primer, ne cenim.

Nas ne biste branili?
- Ne bih. Zbog vaše strategije da vam je prodaja prioritet. Zato mi se ne sviđa kako pišete. Ne znam zašto ste vi novinari tako hrabri kad je u pitanju moj gest, a prelazite preko gestova mojih kolega. A kad su u pitanju ljudi iz vašeg esnafa, nemate skoro nikakvu reakciju. Onda je to služenje caru.

Vučiću?
- Pa onome ko je car. Trenutno je to Vučić.

Da služenje caru donese benefit Partizanu, da li biste pristali na to?
- Vi ne možete od mene dobiti ništa što vam ja dobrovoljno ne bih dao, osim moje glave, osim moje glave - kaže Hamlet. Uvek bih poštovao bilo šta što se uradi za Partizan i objektivan tretman kakav imaju neki drugi. Sigurno, iz svog ugla, uspeh i benefit socijalizuju čoveka. Mi smo imali mnogo uspeha, a malo benefita. Svako ima svoju cenu, ali sve dobro što se uradi Partizanu smatrao bih kao ličnu obavezu.

Dakle, odgovor je pozitivan.
- Ne, odgovor je takav kakav sam dao. Da služim nikome, neću, osim Partizanu.

Pominjete stalno politiku i vlast. Da li vas je neko od političara zvao telefonom da izrazi svoje nezadovoljstvo?
- Ne znam da li ste toliko naivni, ali ovde se pritisci ne vrše telefonom. Ruše iznutra, prave medijsku kampanju, onemogućavaju sponzore... To su takvi metodi. Niko nije toliko neiskusan da preti.

Svojevremeno ste pisali grafit podrške za predsednika kućnog saveta „Ne dirajte Sulju, je.em vas u bulju“. Ko je Sulja danas, da li se osećate kao Sulja?
- Ja se osećam dobro dok god sam u miru sa samim sobom i dok radim ono što mislim da treba. U jednom intervjuu sam rekao za Pavića, koga inače ne čitam mnogo, da jednu njegovu rečenicu volim: „Nijedan neopaljeni šamar ne treba sa sobom poneti u grob“. Nije baš tako, ali čovek mora da drži do sebe. I smatram da car treba da služi narodu, a ne narod caru. Inače sam dva puta pisao grafit, jer su prvi obrisali. Kasnije sam napisao: „Je.em vas u bulju i opet - sa J, vratite nam Sulju“.