U Srbiji od moždanog udara godišnje oboli 25.000-30.000 ljudi, a među njima je sve više mladih. Jedan od pacijenata koji se, nažalost, suočio s tim teškim zdravstvenim problemom je i Nemanja Popović (34), koji je pre godinu dana iznenada, potpuno nenadano, doživeo moždani udar, nakon čega su se, kako kaže, svi njegovi prijatelji zapitali kakvim životom žive.
- Prvi simptomi javili su mi se nedelju dana pre nego što mi se prošlog maja dogodio moždani udar. Počeo sam da osećam pritisak u potiljku, kao i zujanje u tri situacije kad sam se mnogo iznervirao. Tada nisam mnogo razmišljao šta je, ali shvatio sam da je nešto loše jer mi se od ponedeljka do petka stanje pogoršavalo. Osećao sam malaksalost, pa sam odlučio da potražim pomoć neurologa - započinje priču Popović.
Lekar mu je tada konstatovao sindrom iscrpljenosti, pri čemu mu je pritisak bio 150 sa 100.
- Dali su mi tri leka, jedan za pritisak, jedan anksiolitik i neki vitamin. Uzimao sam ih sve u subotu i nedelju, a kad sam u ponedeljak ustao u sedam da krenem na posao, već sam osetio kao da sam pomalo izgubljen. Iako se na poslu nisam fizički zamarao, u jednom trenutku mi je jako utrnula desna noga. Kao da mi je struja neprestano prolazila kroz nju, i to nije prestajalo 10 minuta. Seo sam da sačekam da prođe, ali nije, pa sam odlučio da nastavim da radim. Međutim, tada sam izgubio osećaj u desnoj ruci. Izvadio sam telefon da pozovem majku da dođe po mene. Bio sam potpuno svestan svega, ali desnom rukom nisam mogao da otkucam poruku. Sećam se da sam dao naredbu ruci da se pokrene, ali ona nije reagovala. Odjednom su mi svi brojevi i sva slova izgledali isto. Lupao sam po ekranu i majka je dobila te poruke - bio je to niz nasumice otkucanih slova - rekao je sagovornik Dr Kurira.
Nakon toga izgubio je i moć govora.
- Jedan drugar je prepoznao šta mi se događa jer je njegov prijatelj doživeo moždani udar na fudbalu. Hitno su me prevezli do Kliničkog centra, ali još u toku vožnje počeo sam polako počeo da se vraćam. Prolazili su mi simptomi, ali ipak sam primio terapiju i, srećom, jedan sam od retkih kod kojih moždani udar nije ostavio nikakve posledice - istakao je Popović i dodao da mu je trebalo godinu dana da otkrije zbog čega mu se to dogodilo.
- Utvrđeno je da imam perforaciju između dve pretkomore na srcu. Ona bi trebalo da sraste nakon rođenja, ali to se kod mene nije dogodilo. Iako taj prostor ne sprečava srce da normalno radi, jer ja sam se nesmetano bavio sportom i uvek sam bio savršeno dobro, ipak donosi rizik od nastanka tromba. Naime, zbog tog prostora meša se krv između dve pretkomore, što ne bi smelo da se događa - istakao je Popović i dodao da sada čeka na intervenciju.
Prema njegovom savetu, važno je prepoznati simptome moždanog udara, ali iznad svega poraditi na stilu života koji je najbolja prevencija da do njega ne dođe.
- Fizička aktivnost je najvažnija. Ni lekari ni lekovi ništa ne mogu da učine ako čovek nešto ne uradi za samog sebe - poručuje Popović.
Voditeljka se suočila s disekcijom
Tokom treninga samo mi se iznenada zamaglio vid
Voditeljka Snežana Dakić nedavno se suočila s disekcijom, stanjem koji mnogi mešaju s moždanim udarom, a koje podrazumeva potpunu blokadu vratne karotidne arterije. Najčešća posledica disekcije je paraliza lica i delova tela, a o svom iskustvu Dakićeva priča za Dr Kurir u želji da upozori mlade ljude na simptome i prevenciju tog problema.
- Pre godinu dana imala sam disekciju, koja se kod mene, srećom, završila bez posledica. Prokrvljenost mozga bila mi je dobra, pa je dovoljno kiseonika ipak stiglo kroz krvne sudove druge strane. Ovo stanje zove se TIA ili tranzitorni ishemijski atak, što je jedna vrsta prolaznog moždanog udara - istakla je Dakićeva i posavetovala svima da se na prvu nelagodnost odmah obrate lekaru, jer upravo brzina lekarske intervencije može nekome spasti život.
- Pošto su moji simptomi bili blagi i netipični, upozoravam sve da ih ni slučajno ne zanemare! Na treningu mi se zamaglio vid na jednom oku. Malo kasnije razlivala su mi se svetla u vidnom polju. To je vrlo brzo prestalo, pa sam se lekaru javila tek sutradan. Hvala bogu da nisam zanemarila simptome, jer ko zna da li bismo sada uopšte razgovarali - rekla je ona.
Inače, disekcija se sve češće javlja kod ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama.
- Ljudi moraju da vode računa jer, ako se odreaguje na simptome u prva tri sata, najverovatnije će sve proći bez posledica. Kod mene je sve imalo srećan završetak jer se protok krvi uspostavio u roku od dva meseca, a potom mi je stavljen stent - objasnila je Dakićeva.