VAŠINGTON - Širom SAD danas su otvorena birališta na izborima za Kongres koji će, po oceni analitičara, biti svojevrstan pokazatelj raspoloženja birača prema dosadašnjoj politici predsednika Baraka Obame.
Birališta su otvorena u šest sati po istočnom, odnosno 12 sati po srednjoveropskom vremenu, a sve oči uprte su u trku za Senat koji je dosad bio pod dominacijom demokrata, prenele su agencije.
Prva birališta otvorena su u istočnim državama Kentakiju, Mejnu, Nju Hempširu, Nju DŽersiju, Njujorku i Virdžiniji.
Amerikanci na ovim izborima, poznatim i kao međuizbori, jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata, biraju 435 članova Predstavničkog doma, 36 od 100 članova Senata i guvernere 36 od 50 saveznih država. Bez fokusa predsedničke kampanje, međuizbori, obično beleže malu izlaznost, i favorit je često partija koja nije na vlasti, naveo je BBC.
Republikancima, koji već kontrolišu Predstavnički dom, potrebno je da osvoje samo šest mesta, kako bi preuzeli kontrolu i nad Senatom. Mnogi analitičari predviđaju pobedu Republikanaca, pošto popularnost predsednika Obame prema poslednjim istraživanjima, beleži značajan pad, ispod 40 odsto.
"Ovo je referendum o predsedniku", rekao je za NBC Rendi Pol, republikanski senator i mogući predsednički kandidat na izborima 2016.
Analitičari se slažu u oceni da bi pobeda republikanaca u Senatu, poremetila ravnotežu moći u Vašingtonu.
"U slučaju da i u Senatu republikanci budu u većini, za Obamu će biti mnogo teže nego do sada da sarađuje sa Kongresom i ostvaruje svoje zamisli, jer će oba doma biti pod kontrolom republikanaca", ističe analitičar Frenk Njuport. To bi, po mišljenju analitičara Tomasa Mana, značilo i nastavak političkih zastoja i ćorsokaka.
Koliko su izbori značajni za demokrate pokazuje činjenica da su u kampanji, pored predsednika SAD, učestvovali i bivši predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari, koja se smatra verovatnim budućim predsedničkim kandidatom, kao i aktuelna prva dama Amerike Mišel Obama.
Barak Obama se od prvog dana prvog predsedničkog mandata nadao da će uspeti da prevaziđe međustranačke podele, da će biti most između demokrata i republikanaca. Te nade nisu ostvarene, a tokom sedme i osme godine, poslednje dve godine njegovog predsednikovanja, mogao bi da se suoči sa najvećim domaćim politčkim iskušenjem, zaključuje Glas Amerike.