Dona Ares za Kurir: Rak je za mene izazov, moram da ga pobedim!
Azra Kolaković (37), poznatija kao Dona Ares, poslednjih mesec i po dana, otkako su lekari konstatovali da boluje od raka, proživljava pakao.
Njoj se život promenio preko noći, a ona je i dalje ostala vedrog duha! Bosanska pevačica ležala je u bolnici više od tri nedelje, gde je izgubila mnogo kilograma, a u narednih godinu dana ići će na hemoterapije. Prvu je imala pre nekoliko dana. Trenutno se oporavlja na Bjelašnici, gde je posećuju rodbina, prijatelji i kolege. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir Dona Ares je ispričala sve o karcinomu.
- Saznanje da sam bolesna teško mi je palo. Bilo mi je krivo, a ne žao, jer sam imala velike planove za ovu i iduću godinu. Isplakala sam se prva dva dana i onda sam okrenula ploču. Prihvatila sam bolest kao izazov da je pobedim, kao neko prolazno stanje. Neću se predati i spremna sam da idem do kraja.
Kada si saznala da si bolesna?
- Postigla sam savršenu liniju treningom i vežbama, zdravom hranom i bila sam preponosna zbog toga. U tom savršenstvu sam kratko uživala jer polovinom leta osetila sam da mršavim i gubim energiju, ali sam mislila da je to zbog posla.
Kakve si simptome imala?
- Umor pre svega, mislila sam da je od promene klime, putovanja. Imala sam hiljadu opravdanja. Ovo je tiha, podmukla bolest, koja ne boli! Onda su počele temperature iz čista mira, i to je već bio znak da nešto nije u redu. Otišla sam na pregled i rekli su mi da moram da uradim detaljne analize. Ostavili su me u bolnici i za sedam dana sam saznala dijagnozu - karcinom, metastaze, loše vesti.
Kako si reagovala kada su ti lekari saopštili da imaš rak?
- Nikada nisam ležala u bolnici i osećala sam se kao Alisa u zemlji čuda. Sve mi je bilo nepoznato i sve me je prilično frustriralo. Stalno vađenje krvi, infuzije, transfuzije, život se promenio preko noći, sve me to pomalo bunilo, ali vrhunska nega sestara i doktora mi je pomogla da lakše podnesem sve to. Ležala sam mesec dana, i tek pre nekoliko dana stala sam na noge i sada šetam na Bjelašnici svaki dan, udišem čist vazduh i pripremam se za sledeću hemoterapiju.
Ko ti je dao najveću podršku?
- Ja nisam bila toliko bogata da ulažem u medije i u reklamu kao moje kolege, pa se o meni slabije pisalo, ali sam zato mnogo uložila u ljude i prijatelje širom sveta, i ta mi se podrška sad vraća. Ljudi svih vera se mole za moje zdravlje, žele najlepše želje, šalju mi poruke podrške i nema ništa jače i lepše od te čiste i iskrene ljudske pažnje. To je veliki vetar u leđa. A kako ja stvarno nisam ona što bi pala na kolena, kao što pevam u pesmi, tako na neki način pokušavam i da dajem podsticaj drugim obolelima da se ne predaju, da idu dalje, da je to prolazno stanje i da treba ostati čvrst u glavi.
Podrška
BORIĆU SE DO KRAJA
Kakvu poruku iz ovoga izvlačiš?
- Nema predaje šta god da vas zadesi. Čovek treba hrabro da se suoči sa situacijom i sa samim sobom. Samo napred i bez straha, s verom u sebe, medicinu, alternativu, u Boga. Nema greške, i uz podršku kakvu ja imam u ovom trenutku, ne vidim razlog da spustim glavu i klonem. Boriću se do kraja jer ja to mogu.