BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da je odlučio da skrati svoj predsednički mandat.
"Kandidovaću se na tim izborima sa puno optimizma zbog pozitivnih trendova u našoj zemlji", rekao je Tadić novinarima.
On je ocenio da će izbori biti teškim, ali i prilika građanima da se opredele kojim putem žele da idu.
"Ja predlažem put evropskih integracija i očuvanja integriteta zemlje", rekao je Tadić.
"Nećemo priznati Kosovo", zaključio je.
On je rekao da ne bi bilo prostora za političke reforme ukoliko bi izbori biti održavani u različito vreme, te da su mu građani, sa kojima je u poslednje vreme imao mnogo prilika da razgovara, takođe rekli da treba završiti izborni posao kako se ne bi tokom čitave godine bavili samo izborima.
"Sad niko ne može da me optužuje da čuvam svoju fotelju", našalio se Tadić, ali je dodao da je uveren u pobedu.
"Sasvim sam siguran da ćemo pobediti", rekao je Tadić, i dodao da će reći koga smatra glavnim rivalom kada bude poznato ko će se sve kandidovati za šefa države.
U centru njegove kampanje biće, kako je istakao, ekonomske reforme.
"Ne postoje institucije Srbije koje ne treba da učestvuju u ekonomskim reformama. Nastavićemo sa politikom makroekonomske stabilnosti, podizanju konkurentnosti naših proizvoda na stranim tržištima i povećanju broja radnih mesta", objasnio je Tadić.
Predsednik Srbije je naglasio da će poštovati svakog svog rivala, jer na izbore gleda iz ugla sportske dimenzije.
Mandat predesednika Tadića prestaje kada odluka o skraćenju mandata stigne u Skupštinu Srbije.
Dužnosti predsednika države preuzeće, prema Ustavu, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović.
Ustav propisuje da izbore za predsednika Srbije raspisuje predsednik Skupštine, a Zakon o izboru predsednika nalaže da izbori moraju biti održani najranije 30, a najkasnije 60 dana od njihovog raspisivanja.
Predsednik Srbije bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem. Bira se na pet godina.
Cela teritorija Srbije, zajedno sa biračkim mestima u inostranstvu, jedna je izborna jedinica.
Nameravam da ostanem predsednik Srbije
Ne znam da li ću i sutra biti predsednik, rekao je predsednik Srbije Boris u Tadić u Palati Srbija i dodao:
"Ali sam nameran da to budem ponovo kako bismo nastavili ovaj proces. Srbiji su potrebni ljudi koji žele iza sebe da ostave dela, koji to rade ne zbog slave već zbog dela, ne da bi nešto postali već da bi nešto postigli", kazao je Tadić.
Proevropski Tadić protiv nacionaliste Nikolića
Svetske novinske agencije javile su pod oznakom "hitno" da je predsednik Srbije Boris Tadić skratio predsednički mandat, omogućivši zajedničko održavanje predsedničkih i parlametarnih izbora u maju.
Britanska agencija Rojters javila je da se Tadić "povukao se dužnosti 10 meseci ranije".
Rojters prenosi Tadićeve reči da će u četvrtak o ostavci zvanično obavestiti predsednicu parlamenta Slavicu-Đukić Dejanović.
Britanska agencija navodi mišljenja analitičara da Tadićeva Demokratska stranka polaže nade u njegovu popularnost kao predsednika zemlje kako bi poboljšala svoje šanse i podstakla birače da glasaju za tu stranku na parlamentarnim izborima.
I američka agencija AP u kratkoj vesti iz Beograda navodi da se Tadić povukao sa funkcije kako bi otvorio put prevremenim izborima.
AP navodi da se očekuje da će predsednica Skupštine raspisati izbore za 6. maj za kada su zakazani i parlamentarni izbori.
Na izborima, proevropski orijentisani Tadić suočiće se sa liderom SNS Tomislavom Nikolićem, kandidatom nacionalističkih opredeljenja, konstatuje AP.
Predsednici Srbije od 1990.
Srbija je od 1990. godine imala samo tri ličnosti koje su bile izabrani predsednici države, Slobodana Miloševića u dva mandata, Milana Milutinovića i prvog demokratskog predsednika Borisa Tadića koga su građani dva puta birali na tu funkciju.
Do 1990. godine nije postojala institucija predsrednika Srbije već je to bilo Predsedništvo.
Predsednici Srbije od 1990.
- decembra 1990. - izabran Slobodan Milošević
- decembra 1992. - ponovo izabran Milošević
- decembra 1997. - izabran Milan Milutinović
(stupio na dužnost januara 1998.-istekao mandat decembra 2002. )
- neuspeli izbori septembra 2002.
(niko nije dobio 50% + 1 glas)
Bilo više neuspelih pokušaja izbora počev od septembra 2002. , odnosno oktobra, pa ponovljeni decembra, (niko nije dobio 50% + 1 glas)
- vršilac dužnosti predsednika Republike, po zakonu bila tada aktuelni predsednik Skupštine Nataša Mićić, potom Maršićanin, pa Predrag Marković,
- usvojene izmene Zakon o izboru predsednika - februara 2004. -
(ukinut cenzus 50% + 1 glas)
- jula 2004. - stupio na dužnost predsednik Boris Tadić (pobedio na izborima juna 2004.)
- januar 2008 - ponovo izabran Boris Tadić, stupio na dužnost februara 2008.