Održan specijalni skup lekara
Tumori bubrega često se otkrivaju slučajno
Svake godine od ove vrste karcinoma oboli 500 novih pacijenata u našoj zemlji, a stručnjaci za tu bolest zalažu se za drugu liniju terapije, koja, za razliku od prve, ciljane, postiže veoma dobre rezultate u lečenju
Karcinom bubrega je treći urološki karcinom po učestalosti, odmah posle raka prostate i mokraćne bešike. Njegovi simptomi nisu izraženi, niti specifični, ali se ipak najčešće dešavaju u periodu kada pacijent ima oko 65 godina.
Propratne tegobe ovog teškog oboljenja neretko mogu da se pripišu drugim zdravstvenim problemima, ali ipak treba obratiti pažnju na bol u slabinama, pojavu krvi u mokraći i opipljive mase u trbuhu. Pored toga, javljaju se i gubitak telesne težine, umor, povišena telesna temperatura, iscrpljenost i anemija.
Te činjenice iznesene su na skupu lekara, održanom u petak u SANU u Beogradu, na kome se okupilo 250 urologa i onkologa iz čitave zemlje i inostranstva.
Dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije, istakao je da tumor bubrega predstavlja oko tri odsto svih malignih tumora kod odraslih osoba, a da se kod čak 50 odsto pacijenata otkrije sasvim slučajno.
- Od toga 30 odsto već ima metastaze na drugim organima, a godinu dana od dijagnostikovanja bolesti kod 20 odsto pacijenata razviju se metastaze. Prema podacima Instituta „Batut“ iz 2011. za centralnu Srbiju, incidencija raste i svake godine se registruje više od 500 novih slučajeva, najčešće među muškarcima u zrelom dobu. Međutim, pretpostavlja se da je taj broj za oko 15 odsto veći jer je karcinom bubrega najčešće bez simptoma - naglasio je on i dodao da je iz tog razloga neophodno da se borimo za drugu liniju terapije, za razliku od prve, ciljane, koja uz adekvatan kvalitet života postiže dobre rezultate kada je reč o preživljavanju pacijenata sa metastatskom bolešću.
- Zbog značajnog produženja života pacijenata i vrlo dobrog kvaliteta života, treba da se borimo barem za drugu liniju terapije - rekao je Džamić i naveo da u Evropi postoji medicinska praksa kombinovanja više linija terapije sa osnovnim ciljem da se metastatska, uznapredovala bolest, prevede u hroničnu, što je imperativ savremene onkologije.
Propratne tegobe ovog teškog oboljenja neretko mogu da se pripišu drugim zdravstvenim problemima, ali ipak treba obratiti pažnju na bol u slabinama, pojavu krvi u mokraći i opipljive mase u trbuhu. Pored toga, javljaju se i gubitak telesne težine, umor, povišena telesna temperatura, iscrpljenost i anemija.
Te činjenice iznesene su na skupu lekara, održanom u petak u SANU u Beogradu, na kome se okupilo 250 urologa i onkologa iz čitave zemlje i inostranstva.
Dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije, istakao je da tumor bubrega predstavlja oko tri odsto svih malignih tumora kod odraslih osoba, a da se kod čak 50 odsto pacijenata otkrije sasvim slučajno.
- Od toga 30 odsto već ima metastaze na drugim organima, a godinu dana od dijagnostikovanja bolesti kod 20 odsto pacijenata razviju se metastaze. Prema podacima Instituta „Batut“ iz 2011. za centralnu Srbiju, incidencija raste i svake godine se registruje više od 500 novih slučajeva, najčešće među muškarcima u zrelom dobu. Međutim, pretpostavlja se da je taj broj za oko 15 odsto veći jer je karcinom bubrega najčešće bez simptoma - naglasio je on i dodao da je iz tog razloga neophodno da se borimo za drugu liniju terapije, za razliku od prve, ciljane, koja uz adekvatan kvalitet života postiže dobre rezultate kada je reč o preživljavanju pacijenata sa metastatskom bolešću.
- Zbog značajnog produženja života pacijenata i vrlo dobrog kvaliteta života, treba da se borimo barem za drugu liniju terapije - rekao je Džamić i naveo da u Evropi postoji medicinska praksa kombinovanja više linija terapije sa osnovnim ciljem da se metastatska, uznapredovala bolest, prevede u hroničnu, što je imperativ savremene onkologije.
Uzroci i prevencija
PUŠENJE JE RIZIK
Uzročnici pojave karcinoma bubrega pre svih su genetska predispozicija, pušenje, konzumacija alkohola i gojaznost. Zbog toga je za rano otkrivanje bolesti, pogotovo u slučaju da pacijenti u porodici već imaju istoriju bubrežnih oboljenja, neophodno da odlaze na redovne, preventivne, ultrazvučne preglede.