Dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, upozorio je da je zdravstveni sistem u našoj zemlji izložen epidemiji degenerativnih bolesti zglobova, kao i epidemiji gerijatrijske traume, tj. prelomima kuka u poodmaklom dobu. Neki od razloga za to su da imamo mnogo veći procenat starog nego mladog stanovništva, natalitet u našoj zemlji je na veoma niskom nivou, ali je i život, tačnije starost, značajno produžen zahvaljujući razvoju medicine.
- Degenerativna bolest, pre svega, jeste bolest hrskavice i predstavlja njeno propadanje. Ona počinje veoma rano, već u drugoj deceniji života, ali je tada reverzibilna, organizam se sam obnavlja, leči. Međutim, u jednom trenutku s procesom starenja kod ljudi to prestaje da bude tako, posebno kad je u pitanju hrskavičavo tkivo unutar zglobova, intravaskularna hrskavica. Ona nepovratno gubi svoja svojstva, poput glatkosti, elastičnosti, gipkosti, pa i čvrstine, i tada nastupaju ireverzibilne degenerativne promene i javljaju se prvi simptomi - objasnio je dr Baščarević i dodao da su prvi znaci oboljenja bol, ograničenje pokreta, a kasnije razvoj kontraktura ili potpuna nemogućnost pokretanja zgloba.
- Zglobovi najizloženiji degenerativnim promenama su kuk, koleno i kičma, što značajno ograničava kretanje, pa i ostale životne funkcije. Treba znati da se degenerativna bolest javlja kod svih, a kod nas je specifična situacija jer smo mi stara nacija, zbog čega postoji i ogroman broj pacijenata s tim oboljenjima - istakao je sagovornik Dr Kurira.
Bol kao simptom degenerativnih bolesti zglobova nastaje kad hrskavica između dve kosti zgloba propadne, zbog čega one naležu direktno jedna na drugu, što je veoma bolno.
- Neki ljudi su izloženiji degenerativnim promenama kuka jer od rođenja imaju bolest koja se zove razvojni poremećaj kuka. Ona je nasledna, a kod nas je izuzetno rasprostranjena, posebno u istočnim i južnim krajevima Srbije, ali je ima i u Crnoj Gori, delovima Bosne i Hrvatske. Zbog nje se kuk ne razvija pravilno, pa se već u prvim decenijama života primećuju znaci degenerativne bolesti. Ima i drugih oboljenja koja utiču na raniju pojavu promena, ali one nisu endemske. To su reumatoidni artritis, sistemski lupus i slično - rekao je dr Baščarević i naglasio da kod osoba koje nemaju nasledne bolesti promene na zglobovima, u većoj ili manjoj meri, mogu da se jave i u zavisnosti od toga koliko je neko zloupotrebljavao svoje telo.
Važan apel
POTREBNO VIŠE OPERATIVNIH SALA
Dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, istakao je da ta institucija ima isti broj sala kao i 90-ih, kad ju je osnovao nedavno preminuli dr Branko Radulović.
- „Banjica“ ima 100 lekara, od čega 56 ortopedskih hirurga. Operativne sale koje su nam na raspolaganju koristimo i pre i posle podne, ali to nam nije dovoljno. Takođe, naša centralna sterilizacija koja steriliše sav veš i instrumente kojima radimo ugrađena je 70-ih. Srećan sam jer je država prepoznala šta nam je potrebno i u poslednje dve godine odvojila novac za novu sterilizaciju, ali nabavke, nažalost, nisu realizovane. Nadam se da će i sledeće godine sredstva biti odvojena i da ćemo najzad nabaviti centralnu sterilizaciju - naglasio je dr Baščarević.
Na veštački kuk čeka se oko godinu dana, na koleno oko dve
Dr Zoran Baščarević rekao je da pacijenti koji se nalaze na jedinstvenoj, javnoj listi čekanja za novi kuk mogu da budu operisani u proseku za godinu dana, dok oni koji čekaju na koleno mogu dobiti novi zglob u periodu od dve godine.
- Na raspolaganju imamo tri vrste veštačkih kukova - bescemente endoproteze kuka namenjene populaciji do 65 godina, hibridne endoproteze kuka za osobe između 65 i 75 godina i cementne za one koji imaju više od 75 godina. Za treću grupu veštačkog kuka, cementne, čeka se svega četiri meseca, što je najkraće u Evropi - objasnio je dr Baščarević i dodao da je čekanje na veštačko koleno duže jer je njegova ugradnja veoma komplikovana, a relativno nova disciplina kod nas.
- Tradicija ugradnje kuka u Srbiji postoji 40 godina, a kolena svega 12. Međutim, problem s kolenom izaziva znatno manji stepen invalidnosti nego s kukom. Kad on boli, ne može da se stoji, sedi, ne može da se spava, dok koleno nekad boli jako, a nekad ne boli uopšte. Postoje dugi periodi kad se s njim može relativno udobno živeti - naglasio je on.
Svi veštački zglobovi izrađeni su od legura titanijuma, aluminijuma, vanadijuma, kobalta i hroma, materijala koji su snažni, a ujedno i elastični.
- Trenutno u Srbiji imamo najbolje zglobove kukova i kolena koji se mogu nabaviti na tržištu. To su zglobovi koje dobijaju i pacijenti u Nemačkoj, Francuskoj i svim ostalim razvijenim državama. Naporno smo radili na tome da dobijemo najbolje za naše pacijente, ali i da smanjimo čekanje na operaciju. Zbog toga na Banjici radimo intervencije u dve smene. Čekanje u Srbiji ubraja se u najkraće u Evropi, naravno kad se uporedi s normalnim sistemima osiguranja kakvo postoji kod nas - naglasio je dr Baščarević.Država je omogućila nabavku oko 7.500 veštačkih zglobova godišnje, a sada se predlaže da se taj broj poveća na 8.500.
- Cilj nam je da naši pacijenti ubuduće na kuk čekaju najduže godinu dana, a da vreme čekanja za koleno smanjimo na godinu i po - istakao je on.
Posle operacije redovne aktivnosti
NE OPERIŠU SE SAMO PACIJENTI U POODMAKLOM DOBU
Kad sam došao na Banjicu, novi kuk ugrađivali smo samo osobama koje su imale više od sedamdeset godina i koje su trpele jake bolove, a za mlade nismo imali medicinsko rešenje. To se danas promenilo zahvaljujući napretku medicine, zbog čega i mladim osobama ugrađujemo veštačke zglobove i omogućavamo im da se vrate u život, rade, pa čak i bave sportom - kaže dr Baščarević i dodaje da je važno da osoba na vreme prepozna tegobe i javi se lekaru.
- Naši ljudi se često hvale da 40 godina nisu bili kod lekara, ali to je daleko od pohvale. Odgovornost je i na izabranim lekarima pacijenata. Oni bi trebalo da prepoznaju kod svog pacijenta simptome koji upućuju na probleme sa zglobovima i zatim ih upute kod ortopeda - ističe on.