BEČ - Austrijanci su i pored slabijeg stanja privrede, zadovoljni kvalitetom života, pokazuje istraživanje Statističkog zavoda Austrije.
"Dobro nam je, ali moglo bi nam biti bolje ako bi privreda snažnije rasla i ekološki faktori bili bolji", rezimirao je rezultate projekta "Kako je Austriji" generalni direktor "Statistik Austria" Konrad Pezendorfer.
U studiji su sagledani blagostanje, kvalitet života i ekologija.
Okvirni uslovi privrede su u poslednjoj deceniji bili teški. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika je prošle godine opao za 0,4 odsto u poređenju sa 2012., potrošnja za 0,6 odsto i prihodi za 2,2 odsto.
To što su Austrijanci, i pored ovih negativnih ekonomskih podataka, zadovoljni kvalitetom života, Pezendorfer objašnjava time da je Austrija, na osnovu svog dugoročnog uspešnog rada dostigla jako visok kvalitet života.
Rezultat studije pokazuje da nije dovoljno samo gledati na bruto domaći proizvod, ali i da se ne sme opustiti već mora postaviti pitanje šta treba učiniti da se "probudi" potencijal u privredi i društvu, kazao je on.
Austrijanci su posebno zadovoljni svojim ličnim odnosom, mestu gde žive, ponudom za slobodno vreme i zelenilom u okruženju, radnim mestom, kao i životom ukupno. Tako, na skali od 0 do deset, Austrijanci zadovoljstvo svojim ličnim, najbližim okruženjem (porodica, bliski prijatelji) daju, u proseku, ocenu 8,5. Prosečna ocena kvaliteta vlastitog stanovanja Austrijanaca je 8,4. Finansijsku situaciju svojeg domaćinstva Austrijanci u proseku ocenjuju sa 7,0.
Pezendofer je ukazao da se posebna pažnja mora posvetiti sve većem razdoru između najnižih i najviših bruto godišnjih primanja.
Dok su između 2004. I 2012. najniža primanja opala za osam odsto, najviše su porasla za jedan procenat. Za to su, prema Pezendorferu, odgovorni strukturni efekti, kao rast rada sa pola radnog vremena ili sezonski rad, odnosno ulazak jeftine radne snage na tržište rada.
Projekat "Kako je Austriji" je sproveden po treći put i ima za cilj ukazivanje na činjenično stanje, a prema Pezendorfu, politika treba da preduzme potrebne mere.
"Statistik Austrija" ističe da samo razmatranje bruto nacionalnog proizvoda, kao jedino merilo blagostanja i napretka, nije dovoljno, već da je potrebno sagledati mnogo više faktora.
(Tanjug/M. Ilić)