BEČ - U Austriji 430.000 ljudi boluje od dijabetesa „Tip 2“, takozvanog staračkog dijabetesa. Posledice ovog obolenja nisu samo loše za pacijente, nego i za državnu kasu iz koje se godišnje izdvoji dve milijarde evra za lečenje obolelih.
Svetski dan dijabetičara obeležava se 14. novembra kada je pre 90 godina otkriven insulin. Prema procenama samo u austrijskoj pokrajini Štajerskoj od ove vrste dijabetesa boluje čak osam procenata
stanovništva.Međutim, prema rečima Abdulaha Garibea (Abdullah Gharibeh), predsednika štajerskog udruženje dijabetičara, broj obolelih je znatno veći.
„Sigurni smo da dva do tri odsto građana ni ne zna da boluje od ovog tipa dijabetesa. Pošto ova bolest u početku ne pokazuje nikakve simptome, ljudi se obrate lekarima tek kada nastupe komplikacije“, kaže
Garibe.
Upravo ta činjenica da ljudi prekasno primete simptome ove bolesti, Austriju godišnje košta 1,7 milijardi evra. Samo šest odsto ukupnih godišnjih troškova lečenja staračkog dijabetesa otpada na medikamente koji snižavaju nivo šećera u krvi, dok čak 50 odsto svih troškova odlazi na lečenje posledica usled prekasnog otkrivanja ove bolesti kod pacijenta. Godišnja terapija kasno otkrivenog dijabetesa i saniranje njegovih posledica iznosi 3.500 do 4.000 evra po pacijentu.
Preveliko unošenje masti i šećera u organizam, nekretanje, kao i povećana telesna težina, uvećava rizik mogućeg obolenja od staračkog dijabetesa, čak i kod mladih osoba. Iako se naziva starački dijabetes, od njega obolevaju čak i deca.
Posledice ovog obolenja, kao što su srčani udari, oštećenje bubrega, slepoća, pa čak i amputacije, jedino je moguće sprečiti pravovremenim kontrolama i otkrivanjem ove bolesti u ranoj fazi kod pacijenta.