BEOGRAD - Napadač na biznismena Milana Beka ispalio je oko 5,6 metaka na "mercedes S klase", ispred njegove kuće u Ulici Andre Nikolića 23 na Senjaku. Tri metka su pogodila Beka, a u pokušaju ubistva učestvovala su najmanje dva napadača, potvrdio je Veselin Milić, načelnik beogradske policije!
Kako Kurir ekskluzivno saznaje, Milan Beko se probudio posle operacije i svestan je. Prema saznanjima Kurira nađeno je dovoljno tragova na mestu zločina, na osnovu koji će moći da se dođe do DNK napadača.
Operacija Milana Beka završena je oko 19.20 sati, lekari su uspeli da zaustave krvarenje i Bekovo stanje je nešto bolje, ali je i dalje kritično saznaje Kurir u Urgentnom centru. Svake prognoze su za sada neizvesne, rekli su nam u Urgentnom centru. Kako smo saznali, iz tela Milana Beka su izvađena dva metka, ali još nije poznato da li ima još prostrelnih rana.
Prof.dr Miljko Ristić, iz Kliničkog centra, je rekao da je operacija bila uspešna.
- Pacijent je uspešno operisan. Imao je povrede opasne po život, ali se sada nalazi u stabilnom stanju. Nezahvalno je govoriti o daljim tokovima njegovog zdavstvenog stanja. Operaciju je vodio ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Policija sa dugim cevima obezbeđuje sobu u kojoj je smešten Beko. Ispred Urgentnog centra su bili Bekovi prijatelji, Miodrag Kostić, Čeda Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Toplica Spasojević, Zdenko Tomanović i Milorad Vučelić i drugi... Na licu mesta bio je i načelnik beogradske policije Veselin Milić.
Milan Beko je rođen u Herceg Novom. Diplomirao je 1997. na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Prvo zaposlenje bilo mu je u pozicija direktora maketinga u marketinškoj agenciji Spektra. Ubrzo je postao suvlasnik Spektre zajedno sa Vladimirom Popovicem Bebom. Nakon toga se okreće trgovini i osniva firmu DiBek.
U politiku se uključuje posredno kroz marketinšku kampanju DS-a za izbore 1993. godine. Kasnije postaje blizak vladajućoj strukturi, pa 1997, kao nestranački stručnjak, postaje ministar za vlasničku transformaciju u Vladi Mirka Marjanovica.
Ostao je upamćen kao autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001. i po prodaji 49 odsto vlasništva Telekoma grčkom OTE-u i italijanskom STET-u. Dve godine kasnije prelazi u Saveznu Vladu Momira Bulatovića.
Bio je i predsednik UO kragujevačke “Zastave”, ali je tu funkciju napustio posle bombardovanja 1999. godine. Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a. U 2000-tim učestvovao je direktno ili posredno u nekoliko velikih privatizacija – kupovini najvećih srpskih mlekara, “Knjaz Miloša”, “Luke Beograd”, kao i privatizaciji “Večernjih novosti” i “C marketa” sa Miroslavom Miškovicem. Otac je četvoro dece.