SEĆANJE NA ZLOČIN: 70 godina od streljanja na Jezavi

Sr. Vikipedija
Masovna noćna streljanja počela su 17. oktobra 1944, sutradan po oslobođenju Smedereva, i trajala do polovine novembra iste godine.Pojedinačna ubistva su nastavljena do 17. marta 1945. kada je na ulici ubijen sveštenik Milan Milić

SMEDEREVO - Udruženje građana Jezava pomenom na mestu bivšeg korita reke Jezave obeležilo je sedam decenija od kada su pripdanici Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije u oktobru i novembru 1944. na obali Jezave streljali nekoliko stotina, uglavnom imućnih građana Smedereva.

"Do sada imamo pouzdane podatke za oko 300 žrtava streljanih neposredno po oslobođenju Smedereva u Drugom svetskom ratu, ali dalje istražujemo i neprestano nalazimo nove podatke", rekao je agenciji Beta predsednik Udruženja građana Jezava Ivica Savić.

"Pošto smo registrovali Udruženje građana Jezava, obratićemo se gradskoj samoupravi, firmama, pojedincima, dijaspori da nam pomognu da izgradimo memorijalni park i podignemo spomenik žrtvama komunističkog terora i istražimo šta se i zbog čega desilo, i da najzad doznamo što više imena streljanih", naglasio je Savić.Pravoslavna crkvena opština u Smederevu ima nepotpun spisak od 450 žrtava, a Udruženje Jezava oko 300.

Prema dokumentima Udruženja građana Smederevski narodni sabor koji je vodio Slaviša Perić, na Jezavi je likvidirano i 56 osoba iz okolnih sela, među njima i četiri žene.Savremenici događaja tvrde da je, bez suđenja, u Smederevu, ubijeno između 1.500 i 3.000 ljudi, jer su proglašeni neprijateljem naroda.Nema grobova i ne zna se gde su žrtve pokopane.Pošto je Jezava u međuvremenu umrtvljena nekoliko godina, pomen je održan na parkingu Fabrike železničkih vozila "Želvoz".

Masovna noćna streljanja počela su 17. oktobra 1944, sutradan po oslobođenju Smedereva, i trajala do polovine novembra iste godine.Pojedinačna ubistva su nastavljena do 17. marta 1945. kada je na ulici ubijen sveštenik Milan Milić.Demokratska vlast u Smederevu oformila je 2002. komisiju "za utvrđivanje istine o žrtvama u Drugom svetskom ratu", a tadašnji predsednik komisije Slaviša Perić rekao je agenciji Beta da istina "nije utvrđena", jer je komisija "ukinuta" i da "nikad nije odgovoreno na zahtev da komisija nastavi rad".