BEOGRAD - Zakon u Makedoniji dozvoljava doniranje polnih ćelija, a zakon u Srbiji ne.
To kaže Ivana Simić (43) iz Beograda, koja je trenutno u trećem mesecu trudnoće. Posle osam godina bezuspešnog pokušavanja, Ivan i Dejan su tek nedavno saznali da Dejanovi spermatozoidi nisu dobar materijal, što je i bila prepreka da postanu roditelji. Čuli su da u Makedoniji postoje dobri lekari i laboratorije za vantelesnu oplodnju koji rade uz pomoć doniranih polnih ćelija.
Zbog sporosti države, parovi iz Srbije, poput Ivane i Dejana, koji nemaju svoje polne ćelije, prinuđeni su da na vantelesnu oplodnju putuju u Češku, Makedoniju, Mađarsku, gde u bolnicama za vantelesnu oplodnju donorska jajna ćelija može da se kupi za 3.400 evra, dok pozajmljivanje spermatozoida košta oko 200 evra.
Naime, u našoj zemlji se svake godine najavljuje otvaranje banke sperme i jajnih ćelija. I to traje već pet godina. Ništa po tom pitanju nije urađeno osim ideje da jedna takva banka bude oformljena u GAK Višegradska. Zasad jedino što imamo jeste mrtvo slovo na papiru u vidu Zakona o lečenju neplodnosti i biomedicinski potpomognutoj oplodnji.
Propisuje da parovi, ali i same žene, mogu da pozajme biološki materijal. Međutim, donacija se ne može uraditi bez oformljene banke.
Za više od 10 odsto bračnih parova u Srbiji banka polnih ćelija jedini je put da dobiju potomstvo.
Dr Snežana Rakić, direktorka GAK narodni front, kaže da je velika šteta što naša zemlja još nema banku.
(Blic)