LOS ANĐELES - Arnold Švarceneger uspeo je u Holivudu posle skromnih početaka, ali on nije bio jedini stranac koji se probio. Od Čaplinovog "Imigranta" iz 1971. preko "Zelene karte" velikog hita 90-ih do "A Better Life" iz 2011. priča o Holivudu bila je priča o imigrantima čiji su životi preneti na veliko platno.
Bilo da su to bili Jevreji koji su bežali iz istočne Evrope, Italijani i Irci sa svojim karakterističnim stilom ili britanski glumci koji su dobili uloge u velikim blokbasterima, tim putem su prošli mnogi.
Šoubiznis su imigranti prilično obogatili, kaže AFP-u Tom Nunan, producent koji predaje na Univerzitetu Kalifornija. Uz Jevreje, tu je i crni irski humor, italijanske opere, tradicionalni plesovi Južne Amerike i Španije. Svi ti uticaji slili su se najpre na Brodvej, a potom na film i TV.
Lista stranaca koji su bili privučeni sjajnim svetlima Holivuda liči na spisak "Ko je ko" zlatnog doba Holivuda: Odri Hepbern (britansko-dansko poreklo), Keri Grant (Engles), Sofija Loren (Italijanka), Za Za Gabor (Mađarica).
Veza između imigranata i Holivuda seže još u početke 20. veka. Sa dolaskom stranaca, prvi nemi filmovi bili su savršena zabava za mase koje nisu govorile engleski, ali su mogle sebi da priušte jeftina mesta u bioskopu. Prvi holivudski moguli bili su Jevreji iz centralne ili istočne Evrope, piše Frans pres i podseća da je studio Universal osnovao Nemac Karl Laemle, Mađari Adolf Zukor i Vilijam Foks pokrenuli su Paramaunt i Foks film korporaciju, Rus Lui Bi Mejer pokrenuo je MGM, a Vorner Braders su osnovala braća Vorner iz Poljske.
Dolazak i uspeh u usvojenoj zemlji detaljno je prikazan u knjizi Nila Gublera "An Empire of Their Own: How the Jews Invented Hollywood".
"Pošto su i sami bili imigranti, bili su naročito naklonjeni snovima i aspiracijama imigranata i radničkih porodica - grupama koje su činile značajan deo publike", piše Gubler.Sa dolaskom nacista u Holivud uz jevrejske pisce i producente stižu i glumci i režiseri poput Frica Langa, Vilija Valdera i Marlene Ditrih.Jevrejski koreni i njihovo kontrolisanje Holivuda doveli su do toga da se u srcu filmske industrije ustanovi čvrsto jezgro antisemita koji povremeno izbijaju na površinu, piše AFP.
"Često čujete žalbe na račun Holivuda, kako je sve previše nasilno ili ima previše seksa", kaže Robert Tompson, profesor Sirakuza univerziteta u Njujorku. "Ali je to često prikriveni antisemitizam", izjavio je on
Dva dela sveta koja u Holivudu nisu dovoljno predstavljena su Afrika i Azija, kao i istorija Afroamerikanaca u SAD. Edi Marfi je održao čuveni govor o manjku crnih dobitnika Oskara na ceremoniji 1988. ukazavši da su u poslednjih šest decenija samo njih troje dobili nagrade Akademije za film.
Potom je došlo do proboja: 2002. Denzel Vašington i Hale Beri su osvojili Oskare za svoje uloge, Oktavija Spenser je za svoju ulogu u "Služavkama" 2012. dobila Oskara, a ove godine "12 godina ropstva" crnog britanskog režisera Stiva Mekvina dobio je nagradu za najbolji film dok je Kenijka Lupita Njong"o nagrađena Oskarom.
Kada je reč o azijskom frontu Tompson kaže: "U modernom dobu, u poslednjih pola veka, bili smo svedoci raznih talasa imigranata iz azijskih zemalja".
"Ta imigracija nije se odrazila na mejnstrim kulturu što je pomalo iznenađujuće", dodao je on. Sve je, naravno, relativno: Ang Li, Lusi Liju, Džeki Čen su velika imena. A Holivud se okreće Aziji, a naročito Kini kao velikom tržištu za njihove proizvode.
Ključni uticaj na Holivud u poslednjih 20 godina bila je globalizacija i to je sila koja je uticala na sve druge vidove javnog i ekonomskog života krajem 20. i početkom 21. veka.
To je potvrđeno i ove godine na dodeli Oskara kada je Meksikanas Alfonso Kuaron (Gravitacija) postao četvrti režiser koji nije iz SAD da osvoji Oskara za najbolju režiju posle Anga Lija (Tajvan, Pijev život), Mišela Azanavicijusa (Francuska, Artista) i Toma Hupera (Britanija, Kraljev govor)."To je trend", kaže Tompson. "Razlog tome je što se visokobudžetni filmovi snimaju ovde, a Holivud je jedno od mesta gde želite da zaista uspete".To je razlog zbog čega brojne britanske i irske zvezde stvaraju sebi ime u SAD poput Danijela Deja Luisa, Entonija Hopkinsa, Benedikta Kamberbača, Kristijana Bejla, Majkla Kejna, Juana Mekgregora, Lijama Nisona i Kolina Farela.
Pridružili su im se i drugi Evropljani: Francuz Žan Dežaren (Artista, Vuk sa Vol strita), Omar Sju (X men), Austrijanac Kristof Volc koji je miljenik Kventina Tarantina. Arni, australijski bilder koji je postao glavna filmska zvezda, toliko je uspeo da je postao guverner Kalifornije. Klasična priča o usponu iz blata do zvezda koja može da se smisli samo u Holivudu, zaključuje AFP.