NIŠ - Nasred trase autoputa na Koridoru 10 prema bugarskoj granici, na mestu zvanom Kladenčište, selo Špaj, opština Bela Palanka, otkrivena je prošle godine bazilika, a ove i atrijum, rekla je rukovodilac istraživanja, arheolog savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirjana Blagojević.
Istraživanja su završena, pa je pitanje kakva će biti sudbina tog kompleksa, ukupne dužine oko 50 metara i širine oko 25 metara, koji je teško zaobići izmenom trase autoputa.
Reč je o kompleksu iz ranohrišćanskog perioda (4 - 6. vek), a sam lokalitet je višeslojan, jer su istraživači registrovali ostatke iz gvozdenog doba, kasne antike, ranohrišćanskog perioda i ranog srednjeg veka. Radovi na izgradnji autoputa na tom mestu zaustavljeni su 2012. godine kada su se ukazali građevinski ostaci za koje se tada pretpostavilo da pripadaju kasnoantičkom periodu, podseća Blagojević.
Istraživanja su započeta prošle godine i tada je, već na samom početku, konstantovano da je reč o sakralnom objektu, da bi do kraja istraživanja bila otkopana bazilika, jednobrodna građevina koja je imala pripratu, brod i apsidu, navodi ona.
Blagojević kaže da su zidovi očuvani u visini od 50 - 60 santimetara, bili su oslikani floralnim motivima, a u severnom delu otkrivena je jedna prostorija koja je imala funkciju krstionice.
Istraživanja su nastavljena izvan bazilike, dodaje ona i navodi da su tada počeli da se ukazuju novi ostaci zidova. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu je izdao konzervatorske uslove i zadatak je bio da se istraži ceo kompleks, pa su ove godine nastavljeni radovi.Istraživanja su koncentrisana na zapadne i severne zidove izvan bazilike i kada je ceo prostor istražen otkriven je veliki atrijum u čijem su se centralnom delu nalazili ostaci stopa nosećih stubova samog portika, navodi Blagojević i dodaje da istraživanja nisu potvrdila da se na prostoru lokaliteta nalazila i nekropola (groblje).
Zidovi su bili od kamena i maltera, objekat je bio pokriven opekom, a oko bazilike i atrijuma pronađeno je i dosta prozorskog stakla, bronzanog novca, fibula i drugih gvozdenih predmeta, napominje ona.Prema rečima Blagojevićeve i arheologa niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Tonija Čerškova, kompleks se nalazi u neposrednoj blizini Remesijane (Bela Palanka), sedišta episkopije, u kojoj je u to vreme stolovao Niketa čiji je zadatak bio da pokrštava plemena koja su tu bila.Pretpostavlja se da je ova bazilika na Kladenčištu, u blizini puta Via militaris, podignuta na uzvišenju sa koga dominira, bila po uzoru na episkopsku gde se okupljalo obično građanstvo i okolno stanovništvo.
Početkom decembra prošle godine niški Zavod za zaštitu spomenika kulture formirao je komisiju koja je predložila celovito istraživanje, izmeštanje dela autoputa, konzervaciju i delimičnu restauraciju, sa predlogom da se lokalitet urediti kao arheološki park sa odmorištem pored autoputa uz prateće objekte.Čerškov upozorava da bi najgore rešenje bilo zatrpati lokalitet i to se neće dozvoliti.
O ideji izmeštanja u portu crkve u obližnjoj Crvenoj reci, Čerškov kaže da je jako komplikovana i praktično neizvodljiva zbog veličineobjekta.U blizini lokaliteta je već izgrađen most, pa bi izmeštena trasa autoputa teško mogla da "uđe u pravac" vijadukta.Najbolje rešenje da se kompleks sačuva je, prema rečima Tanjugovih sagovornika, premošćavanje uz mogućnost silaska sa autoputa do lokaliteta. Tako bi vredan arheološki lokalitet bio dostupan za prezentaciju, a korist bi mogla da bude višestruka.