Josif Visarionovič Staljin imao je tokom svoje vladavine imao od tri do čak 20 dvojnika, a u njegovom grobu, iza Lenjinovog mauzoleja kod zidina Kremlja, leži zapravo jedan od tih dvojnika - navodno da bi se sakrilo da je taj vođa Sovjetskog Saveza otrovan.
To je poenta dokumentanog filma “Nedorečene tajne Kremlja”, koji je nedavno emitovan na ruskoj javnoj televiziji, prenosi Jutarnji.hr. Beskrupulozni diktator i danas, gotovo 70 godina posle smrti, privlači pažnju i razbuktava maštu.
Istoričar Valerij Malovani u filmu iznosi podatke o najmanje “tri Staljinova dvojnika” koji su “korišćeni” za razne prilike. Varlen Strongin, autor knjige o Staljinovim dvojnicima, tvrdi da je jedan od njih, izvesni Rašid, čak nastradao u “fiktivnom atentatu”. Druga dvojica su glumac Semjon Goljdštab i Jevsej Lubicki. Goljdštab se proslavio ulogama “velikog vođe” na filmu i u pozorištu, a Malovani tvrdi da je on prisustvovao pogrebu Kirova umesto Staljina - postojala je dojava o “novom atentatu”. Sam glumac, koji je preminuo 1971, nikada to nije potvrdio.
Najpoznatiji dvojnik sovjetskog vođe navodno je bio Lubicki, koji je posle Staljinove smrti prognan u pustopoljine Kazahstana, gde je doživeo duboku starost.
Međutim, u dokumentarcu govore i ozbiljni istoričari kao što je svetski priznati Jurij Žukov, koji odbija i pomisao na dvojnike. Žukov kaže da je Staljin, kao i svaki diktator, bio prilično paranoičan i da sigurno nije koristio dvojnike. Staljin je voleo da sve ima pod kontrolom, a dvojnik bi mogao nešto da “lupi” ili bi neko mogao da ga iskoristiti za svoje ciljeve, smatra Žukov.
"On nije potpuno verovao nikome iz svog najbližeg okruženja, a pogotovo ne toliko da im sam omogući da ga 'zamene' dvojnikom", ističe i istoričar Dmitrij Liskov.
Njihov kolega Anatolij Utkin kaže da je neosporno da je Staljin, kao i drugi državnici - britanski ratni premijer Vinston Čerčil, na primer - imao dvojnike, ali samo da zavaraju trag neprijatelju (pogotovo tokom Drugog svetskog rata) ili da ga zamene na nekim dosadnim protokolarnim dužnostima kao što je višesatno stajanje na hladnoći ili vrućini na tribini mauzoleja na Crvenom trgu tokom raznih parada.
"Priča da je u sarkofagu dvojnik, a ne pravi Staljin, postoji još od sredine 50-ih, a prvi je to rekao Staljinov sin Vasilij, koji je u pismu Mao Ce-tungu tvrdio da mu je otac zapravo otrovan i kremiran da se ta istina ne bi otkrila. Ali, to je glupost", kaže Žukov.
Tek, Staljin spada u onu vrstu državnika i diktatora koji svojom pojavom i čeličnom pesnicom još fasciniraju ljude, pa kako vreme prolazi, tako se šire misterije i fantazmagorije o njegovom životu.
(Jutarnji.hr)