Cigarete se teško ostavljaju jer izazivaju jednu od najjačih zavisnosti. Pacijenti imaju takve krize u savetovališta dolaze uplakani.
Nikotin se na listi supstanci koje izazivaju zavisnost nalazi odmah ispod heroina. To u velikoj meri objašnjava zašto je danas veoma teško ostaviti pušenje. Iako u duvanskom dimu ima više od 7.500 supstanci, koje sa svakim udahom završavaju u plućima pušača, među njima je nikotin ubedljivo najopasniji.
"Nikotin u cigaretama danas je mnogo „ubojitiji“ u odnosu na onaj koji je korišćen pre dvadesetak godina", kaže dr Ika Pešić, šef kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
"U duvan se dodaju mnoge hemikalije kako bi ubrzale delovanje nikotina, osnažile njegovo učvršćivanje i stvaranje zavisnosti. Dolaze nam pacijenti koji pokušavajući da ostave pušenje imaju tako snažne krize da su uplakani.
Mnogo ljudi je, nažalost, u zabludi da će im elektronska cigareta pomoći da prestanu da puše, a radi se o nikotinu u visokim dozama i u drugom obliku. Koristi je veliki broj mladih, a u SAD su čak zabeležena trovanja nikotinom iz elektronske cigarete", upozorava dr Ika Pešić i dodaje da je onima koji reše da prestanu da puše bolje da odu u savetovalište, gde će dobiti adekvatnu pomoć, nego da pokušavaju na svoju ruku da prevaziđu ovu bolest zavisnosti.
"Duvan stvara jaku fiziološku zavisnost, jer nikotin proizvodi receptore u mozgu koji posle halapljivo traže da se „nahrane“ nikotinom", dodaje dr Pešić. U Klinici za pulmologiju godinama primenjuju program za odvikavanje zasnovan na zdravstveno odobrenim metodama, koje su kroz praksu potvrđene kao korisne za odvikavanje i nisu štetne.
"Sa onima koji reše da ostave cigarete radimo bihevioralni program, jer je cilj da se promeni ponašanje koje „diktira“ cigareta", pojašnjava dr Pešić.
Pušenje pasivizuje ljude, svaka cigareta je prilika da se sedne. Pušači su poznati po tome da preskaču obroke, naročito doručak, i piju veoma malo vode. Uočeno je da posle ostavljanja cigareta, ljudi značajno poboljšavaju kvalitet života jer u velikoj meri pojačavaju fizičku aktivnost, unose mnogo više tečnosti, ali i zdravije jedu.
Zato su svi strahovi, koje pušači imaju u vezi sa ostavljanjem cigareta, neosnovani, pa i onaj da će se – ugojiti. Dr Ika Pešić kaže da i medikamenti, koji se koriste tokom odvikavanja od pušenja, između ostalog, sprečavaju da dođe do povećanja telesne težine. Ovi lekovi, iako u velikoj meri olakšavaju proces odvikavanja od zavisnosti od duvana, ipak nisu pogodni za sve pušače.
„Citizin“ na primer, može da koristi veliki broj pušača, ali oni koji piju terapiju za tuberkulozu, teški psihijatrijski bolesnici, ne smeju da uzimaju ovaj lek, a insulin zavisni dijabetičari samo uz odobrenje svog lekara. „Citizin“ se najčešće koristi oko mesec dana, a dugogodišnji hronični pušači i teški zavisnici po potrebi mogu i dva meseca. Na tržištu je dostupan i lek „bupropion“, ali je zbog cene manje dostupan, jer ovi lekovi nisu na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Dr Pešić navodi da supstituciona terapija pomaže, naročito kada se kombinuju flasteri i žvake.
"Intenzivni period odvikavanja traje do tri meseca, a tek posle godinu dana apstinencije možemo reći da je neko prestao da puši", dodaje dr Pešić.
Osim metode koja se primenjuje u zdravstvenim ustanovama, tržište je preplavljeno raznim sredstvima koja obećavaju lako ostavljanje cigareta. Ali, kako navodi dr Pešić, nijedna od tih metoda zasad nije uvršćena u zvanične od strane Svetske zdravstvene organizacije, niti je naučno dokazano da je korisna. Najbliža tome je akupunktura, za koju su neka istraživanja pokazala da može da pomogne pri ostavljanju duvana, ali opsežnija istraživanja i kliničke studije se tek rade.
Magneti i ostala pomoćna sredstva nisu se pokazali kao štetni, ali ni – efikasni.
(Novosti)