Zvuči paradoksalno, ali istraživanja su pokazala da alkohol u malim količinama ima pozitivno dejstvo. Njegova umerena konzumacija pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, smanjuje rizik od hipertenzije, srčane slabosti i infarkta srca. Pozitivan efekat ogleda se u poboljšanju lipidnog profila povećanjem HDL (dobrog) holesterola, poboljšanjem insulinske osetljivosti i sniženjem faktora koji pospešuju zgrušavanje krvi.
Pozitivno dejstvo alkohola gubi se s povećanjem unosa. Veća količina ima niz negativnih efekata na organizam - toksična je za srčani mišić i dovodi do srčane slabosti i aritimija, oštećuje jetru i utiče na porast krvnog pritiska, koji je udružen s povišenim rizikom od moždanog udara. Takođe, alkohol je kaloričan, pa se ne preporučuje u dijetama.
Zemlje u kojima se pretežno konzumira vino beleže manji procenat pacijenata s bolešću krvnih sudova srca u odnosu na one u kojima se konzumiraju žestoka pića. Što se tiče piva, benefit je sličan kao kod vina.
U odnosu na osetljivost prema alkoholu, pacijente delimo na dve grupe. Polovina s normalnim krvnim pritiskom i četiri petine hipertoničara osetljivi su na alkohol. Veliki procenat pacijenata s hipertenzijom preterano konzumira alkohol i to je razlog neuspeha farmakološke terapije. Prava terapijska mera u ovoj populaciji je potpuni prekid ili znatna redukcija u uzimanju alkohola bez dodatne farmakološke terapije.
Preporučene dnevne količine alkohola kod hipertoničara su do dva pića za muškarce i jedno za žene.
Pored pozitivnog dejstva na kardiovaskularni sistem, male količine alkohola smanjuju napetost, ublažavaju stres i popravljaju raspoloženje, što znatno doprinosi pozitivnom ishodu lečenja hipertenzije.
Kardiolog dr Dalibor Dragišić: Hipertenzija i alkohol!
Objavljeno
25.11.2014. 11:46h
→ 01.06.2017. 0:00h
Zemlje u kojima se pretežno konzumira vino beleže manji procenat pacijenata s bolešću krvnih sudova srca