''Đe onaj mali što otvara mailove?''
Administracija u Bosni i Hercegovini, inače najveći potrošač budžetskih i kreditnih sredstava dostiže zaista neviđene rezultate. Ako imate nesreću da s državnim institucijama želite da komunicirate putem imejla, svašta vam se može dogoditi, a najčešće to da vam ne mogu odgovoriti na isti. Ustvari, može ko može, ali je na godišnjem odmoru, pa morate sačekati da se vrati.
Ako ste slučajno novinar, često ćete biti u prilici da vam iz institucija na pristojno pitanje odgovore spominjanjem familije u grdnom kontekstu. To, svakako nisu jedine poteškoće s kojima se susrećemo pokušavajući redovno, pravovremeno i objektivno izveštavati. Ali, nije o nama reč.
Građani, dakle, ne mogu ni da sanjaju da eventualna pitanja ili bilo kakve druge poslove obavljaju internetom, što je već duže vremena praksa u regiji. O Evropi da ne govorimo. Što se novinara tiče, njih ionako niko ne zarezuje: oni koji bi im trebali da odgovore, tri puta su plaćeniji od njih, ali, avaj, ne znaju "na kompjuter", što bi rekao Ekrem Jevrić, regionalna realiti zvezda.
Ali, šta briga državu što je kolega koji odgovara na imejlove otišao ranije, ili je kolegica na bolovanju. Ima se čim. Pitanje je samo, šta je sledeće: ozvaničenje ove prakse u kojem će se pojaviti Kantonalna služba za otvaranje mejlova, u kojoj će raditi komisije, i radna mesta "otvarač mejla", "pomoćnik otvarača mejla", "donosilac štampanog mejla", i "onaj mali što zna podići one prozore."
U zemlji bez ikakve logike. I mere.