TRIBINA O ATENTATU: Principov pucanj bio je viteški put ka slobodi
Osim reditelja i Srđana Banovića, scenariste, svoje viđenje ubistva Franca Ferdinanda dali su književnik i saradnik na scenariju Muharem Bazdulj i istoričar Čedomir Antić.
Zloupotreba istorije
- Više je učinjeno tokom obeležavanja 50 godina od Velikog rata, kada okolnosti nisu bile povoljne, nego danas. Tada je izašla knjiga Vladimira Dedijera „Sarajevo“, koja je dve godine kasnije proglašena za najbolju knjigu u Americi - kaže je Antić.
Jedan od najboljih poznavalaca nacionalne istorije osvrnuo se na Principovu ulogu.
- Gavrilo je dao život za svoje ideale. Imao je 20 godina, ali u suštini je bio sredovečan ili stariji čovek u odnosu na momke danas. Generacije su tada verovale da slobodu mogu da donesu samo boreći se u jednom viteškom ratu. Neki zvaničnici pokušali su da zloupotrebe istoriju i izjavili su da je i pre jednog veka bilo moguće smeniti vlast na izborima. Nemoguće je praviti paralele sa Evropom danas i pre 100 godina - naglašava istoričar.
Bazdulj deli mišljenje koje je izneo Antić, ali smatra da se u javnosti stvara pogrešna slika o čoveku čiji je čin doveo do početka rata.
Otvorio put promenama
- Raspadom Jugoslavije, Mlada Bosna je postala ničija. Danas imamo dve struje, koje od Principa žele da naprave „crvenu beretku“ ili aktivistu nevladinih organizacija. Meni su obe lažne - kaže Bazdulj i dodaje:
- Autori filma „Sjene“ posmatraju ga iz perspektive koja je mnogo šira nego što je uobičajeno. Njegov čin je doveo do mnogo toga pozitivnog, kao što su dekolonizacija, sloboda žena i pravo izlaska na izbore.
Ovacije za glumce
VELIKO INTERESOVANJE PUBLIKE
Film „Sjene“, što je neuobičajeno za jedan studentski rad, imao je preksinoć čak dve projekcije. Publici se poklonila ekipa filma, predvođena Nebojšom Glogovcem, Nikolom Rakočevićem i Aleksandrom Radojičićem. Mladi glumac Luka Mijatović, sin Peđe Mijatovića, iz opravdanih razloga nije došao, ali je u publici bila njegova majka Elena Karić sa suprugom Jugoslavom. Težište filma je na austrijskom čuvaru češke nacionalnosti Františeku Leblu, koji evocira uspomene na boravak mladobosanaca u Terezinu.