STRAZBUR - U EP u Strazburu usvojena je rezolucija o lideru radikala Vojislavu Šešelju u kojoj se Haški tribunal poziva da preispita uslove njegovog puštanja na slobodu. U rezoluciji se pozivaju i srpske vlasti da se ograde od Šešeljevih izjava.
Rezolucija je usvojena posle jednočasovne rasprave. Predsednik parlamentarne grupe za Srbiju Edvard Kukan izjavio je na početku rasprave da predloženi tekst rezolucije povećava tenzije u regionu umesto da ih spušta i da ga stoga neće podržati. "Potpuno razumem zlo ratne retorike i govora mržnje, pogotovo na Zapadnom Balkanu", rekao je Kukan, ali, je on je ukazao da se rezolucijom Šešelju pridaje značaj koji on ne zaslužuje. "Zbog toga, i zbog toga što se u rezoluciji kritikuje nezavisni sud koji je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, neću podržati ovu rezoluciju", poručio je Kukan.
Bugarski poslanik Angel Džambaki izrazio je sličan stav, ukazujući da su se po njegovom mišljenju srpske vlasti već ogradile od Šešelja, te je rezolucija nepotrebna.
Većina poslanika, međutim, podržala je tekst rezolucije, a u tome su prednjačili hrvatski poslanici, na čiju je inicijativu rezolucija stavljena na dnevni red. Hrvatska poslanica Ruža Tomašić je rekla da se o ovoj temi ne bi raspravljalo da su se srpske vlasti odmah ogradile od Šešelja i izrazila razočaranje u rad Tribunala, za koji je rekla da je neefikasan i pristrasan.
Slovenački poslanik Ivo Vajgl je rekao da je Šešelj metafora za zločine na prostoru bivše Jugoslavije i da će podržati rezoluciju, jer se govor mržnje u današnjoj Evropi ne sme tolerisati. Poslanicima se na kraju rasprave u ime visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini obratio evropski komesar za humanitarna pitanja, Kipranin Hristos Stilijanides, koji je rekao da EU poštuje odluke Haškog suda, a Šešeljeve izjave pripadaju prošlosti. "Što se tiče Srbije, pozdravljamo posvećenost srpske vlade evropskom putu, razvoju regionalnih odnosa i saradnji sa Haškim Tribunalom", poručio je on.
U rezoluciji piše da Parlament snažno osuđuje Šešeljevo ratno huškanje, podsticanje na mržnju, ohrabrivanje teritorijalnih pretenzija i pokušaje da se Srbija skrene sa evropskog puta”.. Osim toga, parlament upozorava da su Šešeljeve provokativne izjave otvorile ratne rane i da bi mogle da podriju napore na regionalnom pomirenju i napredak koji je postignut poslednjih godina.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić smatra da Vojislav Šešelj ne zaslužuje rezoluciju Evropskog parlamenta niti deklaraciju hrvatskog Sabora.
Evo teksta rezolucije o Šešelju u celini
Hrvatski mediji došli su do integralnog teksta rezolucije o Šešelju u celini, a on glasi ovako:
Evropski parlament,
– uzimajući u obzir svoje prethodne rezolucije o Srbiji,
– uzimajući u obzir Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. septembra 2013.,
– uzimajući u obzir izveštaj Komisije o napretku Srbije za 2014. od 8. oktobra 2014. godine (SWD(2014)0302),
– uzimajući u obzir Statut Međunarodnog suda za kazneni progon osoba odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: MKSJ),
– uzimajući u obzir član 65. Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ-a,
– uzimajući u obzir član 135. stavk 5. i član 123. stav 4. Poslovnika,
A. budući da je Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, pred MKSJ-om optužen za progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportaciju, nečovečno postupanje (prisilno premeštanje) (zločine protiv čovečnosti) te za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje selâ ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namenjenim religiji ili obrazovanju, pljačku javne ili privatne imovine (kršenje zakona i običaja ratovanja) u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine (Srbija), počinjene između 1991. i 1993. godine;
B. budući da su 1993. godine Ujedinjene nacije osnovale MKSJ kako bi procesuirao ratne zločine počinjene 1990-ih godina, čime su postavljeni temelji za rešavanje sukoba i razvoj u regionu po okončanju sukoba;
C. budući da je 6. novembra 2014, nakon više od 11 godina pritvora i dok sudski postupak još uvek traje, Raspravno veće MKSJ-a izdalo nalog za privremeno puštanje Šešelja na slobodu zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, a pod sledećim uslovima: (i) da Šešelj ne utiče na svedoke i žrtve; i (ili) da se pojavi pred Većem čim ono to naloži; budući da je Šešelj od početka suđenja imao neprijateljski stav prema MKSJ-u, što je pokazao uzastopnim prekidima, ometanjima tokom postupka te da je tri puta osuđen za nepoštovanje Suda zbog zastrašivanja svedoka;
D. budući da je Šešelj od povratka u Srbiju u Beogradu održao tri javna govora u kojima je naglasio da se neće dobrovoljno vratiti u MKSJ kad ovaj od njega to zatraži, čime je najavio nameru da prekrši jedan od dva uslova pod kojima je pušten;
E. budući da je Šešelj u svojim javnim izjavama više puta pozvao na stvaranje „Velike Srbije” čime je javno izneo pretenzije na susedne zemlje, između ostalog i na državu članicu Europske unije – Hrvatsku, i posticao mržnju protiv nesrba; budući da je u izjavi za medije čestitao srpskim četnicima na „oslobođenju” Vukovara povodom 23. godišnjice pada tog hrvatskog grada u ruke srpskih paravojnih snaga i Jugoslavenske armije 1991. i zverstava koja su usledila, čime je prekršio uslov da ne utiče na svedoke; budući da se srpska mirovna grupa „Žene u crnom” okupila u Beogradu kako bi se prisetila žrtava opsade u performansu pod naslovom „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru”;
1. snažno osuđuje Šešeljevo huškanje na rat, poticanje na mržnju i teritorijalne pretenzije te njegove pokušaje sabotiranja evropskog puta Srbije; izražava žaljenje zbog njegovih provokativnih javnih postupaka i ratne retorike od privremenog puštanja na slobodu, čime su ponovo otvorene psihološke rane žrtava rata i zverstava s početka 1990-ih godina; naglašava da bi Šešeljeve nedavne izjave mogle dovesti u pitanje ostvareni napredak u regionalnoj saradnji i pomirenju i potkopati napore ostvarene proteklih godina;
2. podseća srpske vlasti na njihove obaveze u okviru saradnje s MKSJ-om i obaveze Srbije kao zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji; sa zabrinutošću primećuje da izostanak odgovarajuće političke reakcije i pravnog odgovora srpskih vlasti na Šešeljevo ponašanje potkopava poverenje žrtava u sudski postupak; postiče srpske vlasti i demokratske stranke da osude sve javne manifestacije govora mržnje ili ratne retorike i da postiču zaštitu manjina i kulturnih prava; traži od srpskih vlasti da istraže da li je Šešelj prekršio srpske zakone i da učvrste i u potpunosti primene zakonodavstvo kojim se govor mržnje, diskriminacija i posticanje na nasilje stavljaju izvan zakona; podržava sve političke stranke, nevladine organizacije i pojedince u Srbiji koji se bore protiv govora mržnje;
3. poziva MKSJ i njegov Kabinet tužitelja da preispitaju postojanje uslova za privremeno puštanje na slobodu u novim okolnostima; napominje da različita merila za praksu Tribunala u pogledu privremenog puštanja na slobodu neće doprineti ostvarenju ciljeva MKSJ-a; postiče MKSJ da preduzme odlučne korake da obnovi poverenje u MKSJ oslabljeno Šešeljevim strašnim i nedopustivim javnim izjavama, što podrazumeva i preduzimanje mera da ubrza okončanje svih prvostepenih i žalbenih postupaka koji se pred njim vode; podseća da je privođenje počinilaca ratnih zločina pravdi nužan uslov za istinski i trajni proces pomirenja;
4. nalaže svom predsjedniku da ovu Rezoluciju prosledi Savetu, Komisiji, vladama i parlamentima država članica, potpredsednici Komisije / Visokoj predstavnici Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, predsedniku, Vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i predsedniku MKSJ-a.
Fajon i Kukan protiv rezolucije o Šešelju
Poslanica Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju socijaldemokratske grupe Tanja Fajon pridružila se danas predsedniku parlamentarne grupe Edvardu Kukanu u osudi rezolucije o Vojislavu Šešelju koja je u podne izglasana u EP.“Žao mi je što na današnjem plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu nije bilo dovoljno političke volje da se spreči usvajanje Rezolucije o optuženom Vojislavu Šešelju”, poručila je Fajon u saopštenju za medije.Ona je ukazala da kao neko ko konstantno upozorava na opasnost govora mržnje, radikalnih stavova, nacionalizma i na njihove loše posledice na društvo, oštro osuđuje sve one koji pomoću ratne retorike žele da ostvare političke ciljeve, uključujući i optuženog Vojislava Šešelja.
“Međutim, duboko sam uverena da obzirom na trenutnu situaciju ova rezolucija predstavlja dolivanje ulja na vatru što u ovom trenutku ne bi smelo da bude ni u čijem interesu”, rekla je Fajon i dodala da se rezolucijom Šešlj stavlja u centar medijske pažnje, što je upravo suprotno od onoga što bi Parlament trebalo da čini.Fajon je istakla da EP ne bi smeo da bude mesto na kome se rešavaju konflikti iz prošlosti i nameću unutrašnjepolitičke teme.Slovenačka poslanica je poručila da smatra da je Srbija na dobrom putu kada je reč oevropskim integracijama i da će nastaviti da podržava tu politiku.Veoma sličnim rečima poslanicima se tokom današnje rasprave u Parlamentu obratio predsednik Parlamentarne grupe za Srbiju u EP Edvard Kukan.I on je izjavio da osuđuje Šešeljevu ratnohuškačku retoriku, ali je upozorio da mu se rezolucijom daje značaj koji ne zaslužuje.
“I zbog toga što se u rezoluciji kritikuje nezavisni sud koji je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, neću podržati ovu rezoluciju”, poručio je Kukan.Mada nije direktno pozvao poslanike da glasaju protiv rezolucije, ovaj stav je indirektno podržao i evropski komesar za humanitarna pitanja Hristos Stilijandes, koji se poslanicima obratio u ime visoke predstavnice EU za spolnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.On je poručio da se odluke Haškog suda moraju poštovati, a da su Šešeljeve izjave “stvar prošlosti”.“Što se tiče Srbije, pozdravljamo posvećenost srpske vlade evropskom putu, razvoju regionalnih odnosa i saradnji sa Haškim Tribunalom”, rekao je on.U danas izglasanoj rezoluciji Haški tribunal se poziva da preispita odluku o puštanju Šešelja na privremenu slobodu, a od srpskih vlasti se traže da se ograde od njegovih izjava.