Vest da je Srbin postao trener engleskog kluba vratila je našu struku na mapu evropskog fudbala. Iako je reč o drugoligašu Votfordu, angažman Slaviše Jokanovića sigurno nije na mala vrata.
U razgovoru za Kurir, bivši trener Partizana priča o iskustvima otkako je preuzeo londonski tim.
Kako si došao u Votford?
- Jednostavno, ostali su bez trenera, tražili su novog. Ponudili su mi posao i prihvatio sam.
Koliko ti je značajno to što si kao igrač nastupao u Engleskoj, u Čelsiju?
- Pomoglo mi je jer sam upoznao ovdašnji mentalitet, nisam ovde prvi put. Bio sam u Premijer ligi, sad sam u Čempionšipu, slično je i iskustvo mi pomaže.
Kakve su ambicije Votforda?
- Votford je jednu godinu igrao u Premijer ligi. Mi i još desetak ekipa se nadamo da možemo da uđemo u borbu za najviše mesto. Pre tri meča bili smo prvi, sad smo sedmi, osetili smo na svojoj koži da je puno preokreta u dugom prvenstvu.
Koliko je pritisak za trenera u Engleskoj manji nego u Srbiji?
- Živim s pritiskom od momenta kad sam počeo da se bavim fudbalom, to je 25 godina. Nemam vremena da razmišljam o tome. Možda budem u Engleskoj jedan dan ili 20 godina. Ne trošim energiju na razmišljanje kad ću da izgubim posao. Neki drugi ljudi odlučuju, baš kao i u Premijer ligi. U fudbalu nema „ja bih još malo ako može“, pa razmišljam da na najbolji način iskoristim šansu koja mi se ovde ukazala.
Kako bi opisao kvalitet Čempionšipa u kome se Votford takmiči?
- Poredeći moja fudbalska iskustva, sad je sedam premijerligaških ekipa iz mog vremena u Čempionšipu. Premijer liga je veliki biznis i verovatno najkvalitetnija u Evropi. Čempionšip je jedna od najsnažnijih koja se igra. Vrlo je posećena, sviđa se engleskoj publici, stadioni su poprilično puni. Mi skoro uvek imamo 20.000 gledalaca ili pun stadion.
Zatekao si ekipu koju nisi birao. Hoćeš li menjati igrački kadar?
- Imam ambicije za pojačanjima, ali ne znam kakve su nam mogućnosti. Klub ne ulaže mnogo novca u nove igrače, imamo jasnu vezu sa Granadom i Udinezeom jer su vlasnici isti. Nemam budžet i odrešene ruke, tu sam da napravim što bolji tim od igrača koje imam, uz sugestije šta mi je potrebno.
Ovde si u prilici da vidiš meč Partizana s Totenhemom. Bod u prvom kolu izgledao je velik, ali ispostavio se nedovoljnim.
- Dugi niz godina naš fudbal ne može da se takmiči sa evropskim timovima. Naši igrači odlaze sve mlađi u inostranstvo. Svaki bod je veliki uspeh, ne samo ove godine već i prethodnih. Doduše, samo Partizan igra evropske mečeve. Teško se živi u klubovima, kad će se to promeniti, ne znam. Ja sam sa 25 godina otišao u inostranstvo, Partizan je imao finansijske mogućnosti da me izdržava. Sad je uobičajeno da igrač posle 30 utakmica ode iz našeg fudbala. Kad jedan trener bude mogao da pravi ekipu na duže staze, imaćemo jasniju viziju koliko smo ozbiljni u Evropi.
Klupski fudbal nam je u padu, ali sve je više naših trenera u Evropi.
- Fudbal s naših prostora je uvek bio cenjen, nismo nepoznati. Svi smo prolazili u zapadnoj Evropi i poznaju naše karakteristike. Upravo zato klubovi pokušavaju angažovanjem naših ljudi da to iskoriste. Ne bih znao kako drugačije to da objasnim.
Ima vremena
SVAKO BI HTEO DA BUDE SELEKTOR
Srbija je dobila sedmog selektora. Imaš li ambicije da jednog dana sedneš na klupu „orlova“?
Kada je o budućnosti reč, razmišljam o sutrašnjem treningu. Važno je što je savez sada dao šansu Ćurčiću, verujem da će dobro obaviti posao. Svakom čoveku koji se bavi ovim poslom cilj je da bude i selektor.