Zaista ne znam zašto ljudi pristaju da budu ovce, pa tako celog svog veka - kaže poznata glumica, protagonistkinja filma „Kosac“ koji je na programu Festivala autorskog filma.
Govoreći o radu na ovom ostvarenju, poznata glumica Mirjana Karanović kaže: „Kada sam pročitala scenario, dopao mi se, privukao me.“
A vaša uloga? Ko je i kakva je ta junakinja?
- Žena koja prolazi kroz to mesto i desi joj se peh, nestane joj benzina. Ona pokušava to da reši, traži pomoć i tako sretne jednog čoveka na traktoru. Između njih se razvije prilično neobičan, na trenutke napet odnos. On je ćutljiv, misteriozan... U jednom trenutku ona od nekog momka na benzinskoj pumpi saznaje da je taj čovek bio u zatvoru zbog silovanja.
I?
- I ona tada postaje razapeta između želje da pobegne i neke iracionalne privrženosti njemu. Bez obzira na strah, na strepnje, ona ipak ostaje uz njega. Jer, njen je život monoton, a on je nešto najuzbudljivije što joj se dogodilo. Intrigantne su i duboke te nijanse u ljudima, odnos prema izazovu, prema onome čime je čovek, kako i zašto zarobljen, želja za životnim impulsom... U svakom slučaju, ona u jednom trenutku odlazi, a priča, odnosno film nastavlja svojim tokom.
Sada radite novi film u kome i igrate i koji režirate?
- Rano je da govorimo o tome.
Vaš osvrt na situaciju u kulturi, na društveni trenutak?
- Evo, ovi mladi neka se bore, hvala Bogu da neko nešto misli i preduzima. Koliko je prošlo, punih petnaest godina otkad je bilo hrabrosti da se digne glas.
Uz vaše glumačko umeće i talenat neretko se ističe i vaša društvena hrabrost?
- Skoro me je neko na tu temu nešto pitao. I ja nisam htela. „Pa ko će, ako ne vi“, kaže. Pa, ne znam... Imam do kraja života da uradim neke stvari koje su mi takođe važne, a ne samo da na planu društvene hrabrosti bijem bitke u kojima jako retko mogu govoriti o podršci. Neka se sad mladi bore, to im je dobar, važan, koristan trening za život. Pobuna je jako važna.
Zašto?
- Važna je jer i ako ne donese rezultate, u smislu dostizanja cilja zbog koga je počela, bitna je jer ostavlja značajan trag u ljudima. Čovek shvati da neke stvari ume, da može, to na svoj način hrabri i onda je spreman da ne pristane na pravila koja nisu na njegovoj strani, ili su čak i protiv njega. Ne možeš biti ovca čitav život. Ne razumem zašto ljudi pristaju da budu ovce, pa tako celog svog veka. Boje se, valjda, da ih neko ne pretvori u nešto još manje, u miševe na primer.
(Blic)