Financial Times

Nemačka i Rusija u trci za Balkan

Foto: Profimedia
Berlin strahuje da će Kremlj, posle razdorom uzdrmane Ukrajine, pokušati da svoju volju nametne i drugim državama istočne Evrope

Nemačka pojačava svoje angažovanje na Balkanu zbog sve većeg strahovanja Berlina da Rusija nastoji da ponovo potvrdi svoju poziciju i dalje od Ukrajine, u jugoistočnoj Evropi.

Predsednik Nemačke Joakim Gauk posetio je Sloveniju prošle nedelje, što je bila najnovija demonstracija rešenosti Berlina da razveje strah od sve većeg ruskog uticaja u regionu.

Za razliku od predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je tokom svoje nedavne posete Srbiji veći deo vremena proveo vršeći smotru vojne parade, bivši protestantski sveštenik posetio je centar za stručnu obuku, manastir i fabriku aviona.

„Poseta najvišeg zvaničnika Nemačke govori o našoj posvećenosti regionu“, rekao je Roderih Kizeveter, član Odbora za spoljne poslove nemačkog parlamenta s posebnim interesovanjem za Balkan: „Moramo da imamo više takvih poseta. Takođe, moramo da šaljemo više naših eksperata da pomognu u procesu ekonomske i političke transformacije. Moramo prihvatiti da će to koštati više, ali moramo da odgovorimo. Rusija dolazi u region kao konkurent.“

Ukrajinska kriza podgreva strah u zapadnim prestonicama da Moskva želi da nametne svoju volju i drugim zemljama istočne Evrope, uključujući Balkan. Nemačka kancelarka Angela Merkel ovim povodom izrazila je zabrinutost tokom svoje posete Australiji, gde je u novembru prisustvovala samitu G-20, dodajući da ne želi da se vrati u dane kad je Moskva mogla da diktira odluke u drugim istočnoevropskim zemljama.

„Nije reč samo o Ukrajini već i o Gruziji. Ukoliko se to nastavi, moraćemo da se zapitamo i za Srbiju, za zapadni Balkan“, rekla je kancelarka. Ona je jasno stavila do znanja da će Nemačka odgovoriti na to rekavši: „Ovo nikako nije u skladu s našim vrednostima.“

Nemački zvaničnici se brinu da je, osim Ukrajine, Putin - koji je jednom prilikom opisao raspad Sovjetskog Saveza kao „najveću geopolitičku katastrofu 20. veka“ - usredsređen i na države koje su takođe ranjive u političkom ili ekonomskom smislu, kao što je bivša Jugoslavija.

Berlin strahuje da su čak i zemlje članice EU ranjive, posebno one koje imaju istorijske i ekonomske veze s Rusijom, kao što je Bugarska. Moskva takođe ima u vidu države koje u velikoj meri zavise od Rusije kada je reč o snabdevanju gasom, uključujući Slovačku i Mađarsku, i nacije s brojnom ruskom manjinom, kao što su Estonija i Letonija.

„Ovde se zapravo radi o uticaju Moskve na spoljni svet“, kaže jedan nemački zvaničnik i dodaje: „Nema razloga zašto bi bio ograničen samo na Ukrajinu. Ukoliko žele da naznače svoje pretenzije za budućnost, oni će to raditi svuda. A to je prilično jasno u slučaju Srbije.“

Srbija je možda posebno podložna uticaju Moskve zbog svoje stalne ogorčenosti zbog posledica ratova koji su besneli na Balkanu devedesetih godina prošlog veka. Beograd odbija da prihvati gubitak Kosova, s njegovom albanskom većinom, koje se odmetnulo tokom sukoba 1999. Dok većina država članica EU priznaje nezavisnost Kosova, Moskva podržava Beograd u nepriznavanju. Rusija već dugo gleda na pravoslavnu Srbiju kao na mlađeg brata što se tiče sličnosti kulture, a to prati proširenje ekonomskih veza.

Stefan Wagstyl - Berlin