U svom najopširnijem komentaru povodom kontroverze koja je izbila u novembru, Junker je branio težnju Luksemburga da privuče strane kompanije „okrenute budućnosti“, dodajući da je to bio deo strategije koja je trebalo da unese raznolikost u privredu koja se sve više oslanjala na „monolitski“ bankarski sektor.
Međutim, on je takođe priznao da je trebalo pažljivije kontrolisati poreske odluke, koje su se našle pod lupom javnosti kad je iz dokumenata koji su procurili postalo jasno da su ih mnoge strane kompanije koje posluju u Luksemburgu koristile da plate neuporedivo manji porez na profit.
„Uradio bih isto, zato što nismo imali drugi izbor nego da razgranamo našu privredu,“ rekao je Junker i dodao: „ipak, obratio bih veću pažnju na te poreske odluke... Svi su znali da ta poreska pravila postoje u Luksemburgu, kao i u drugim zemljama... I promenio bih zakon tako da dopušta da ministar finansija bude uključen, što naš zakon ne dopušta. U drugim zemljama ministri finansija donose odluke.“
Junkerove opaske izrečene su pre nego što je velika većina poslanika u Evropskom parlamentu odbila inicijativu za glasanje o poverenju, koje bi ga primoralo da podnese ostavku zbog ovog skandala samo mesec dana nakon što je došao na čelo Evropske komisije.
Ova otkrića dovela su Junkera u nezgodnu situaciju na samom početku mandata, dovodeći u pitanje njegovu sposobnost da efikasno vodi komisiju.
Junker je insistirao da glasanje o poverenju, koje je podržalo samo 101 od 650 prisutnih poslanika, i otkrića u vezi s porezom ne mogu da naškode njegovom mandatu. On je skrenuo pažnju da je Žak Delor, koji je po mišljenju mnogih bio najmoćniji predsednik Evropske komisije, takođe „preživeo“ glasanja o poverenju.
Komisija je sutradan donela prvu visokopolitizovanu odluku tokom Junkerovog mandata: da li da presudi protiv Francuske i Italije zbog kršenja budžetskih pravila Evropske unije (i presudila da ih neće kazniti zbog deficita budžeta - prim. AMG). Francuska je jednostrano odustala od svog obećanja da će do sledeće godine smanjiti svoj deficit ispod nivoa koji je propisao blok - tri procenta bruto domaćeg proizvoda. Ipak, Junker je rekao da će dati i Rimu i Parizu još tri meseca da dovedu svoje finansije u red pre nego što posegne za sankcijama.
Peter Spiegel - Strazbur