Prva sportska košarkaška gimnazija "Koledž Beograd" ugostila je košarkaša Crvene zvezde Čarlsa Dženkinsa, koji je brojnim savetima druženje sa učenicima učinio još zanimljivijim.
"Sve ovo jako podseća na ono što sam imao na mom Univrezitetu. Sve je blizu, praktično na jednom mestu. I dvorana i učionice i smeštaj. Samo, moram da priznam da su sobe za smeštaj veće nego one koje sam ja imao. Po završetku srednje škole, četiri Univerziteta su pokazala interesovanje za mene. Ja sam izabrao Univerzitet Hofstra iz prostog razloga jer je bio najbliži mojoj kući gde sam živeo. Do Univerziteta mi je bilo potrebno svega dvadesetak minuta. Mnogi su želeli da odu da studiraju što dalje od kuće, ali pošto je moja majka u to vreme bolovala od raka, a moj otac radio dva posla istovremeno, želeo sam da budem blizu doma i da se mojoj porodici nađem na usluzi", rekao je Dženkins, priznavši da mu je disciplina nekada bila problem.
"Raspored obaveza je bio prilično zgusnut i morao sam striktno da poštujem tu rutinu, da budem vrlo disciplinovan kako bih sve postigao. Trudio sam se da učim sa drugovima sa nastave i da izbegavam učenje sa saigračima iz tima. Jer, to je prosto bilo nemoguće. To je više bila zabava nego učenje. Pravile su se razne šale, dobacivanja su bila konstantna, a kompjuter je bio otvoren da bi se gledali najatraktivniji potezi sa utakmica i ništa više. Sa učenjem nisam imao problem jer sam oduvek bio odličan đak, a za to je bio najzaslužniji moj otac", rekao je ljubimac "delija", kom je otac postavio poseban zadatak.
"Da bih mogao da igram košarku u srednjoj školi morao sam da imam 75 odsto uspešnosti na testovima. Moj otac je za mene tu granicu podigao na 90 procenata. To je bio uslov da mogu da se bavim košarkom i da igram video igrice, a to je ono što sam kao klinac najviše voleo da radim. Kao što vidite to radim i danas i zato Vam je jasno koliki sam motiv imao za učenje", rekao je Dženkins.
On je iskustvo sticao i u NBA ligi, nosio je dres Golden Stejta, posle kog je u okviru trejda prešao u Filadelfiju, ali nije sve bilo idealno.
"Posle jedne utakmice u nekoj crnoj velikoj kesi doneli su nam ogromne perike. Nas novajlije su naterali da stavimo te perike na glave, pustili su muziku i naterali nas da pred publikom pevamo pesme Majkla Džeksona. Takođe, sećam se da smo u nekom restoranu morali da se popnemo na stolicu i da pred 50 ljudi igramo uz muziku. Svi su se urnebesno zabavljali, ali verujte mi da nama nije bilo do smeha. Ali, tako je kada si ruki", obrazložio je Dženkins, kog je razočarao susret sa Kobijem Brajantom.
"Njega sam stalno gledao na televiziji i divio sam se njegovom načinu igre. On je zaista velika zvezda. Pred utakmicu protiv Lejkersa izašao sam na teren da se zagrejem i raspucam i video sam ga da je na drugom delu terena. Bio sam veoma uzbuđen i pošto sam završio pre njega poželeo sam da ga upoznam i da se malo ispričamo pre utakmice. Seo sam na stolicu pored terena i kada Kobi je krenuo ka svlačionici pozvao sam ga po imenu sav ushićen. On se za trenutak samo okrenuo, nevoljno odmahnuo glavom i prošao dalje. Bez reči. Tada sam sebi rekao da ako ikada budem postao vrhunski sportista da nikada neću imati takav stav", rekao je Zvezdin Amerikanac, koji je pričao i o idolima.
"Nisam imao nekog košarkaškog uzora, ako na to mislite. Ali mogu da vam kažem pored kakvih ljudi volim da budem, kakvim ljudima se divim i sa kakvim mocima volim da se družim. Najbolji primer za to je možda Nikola Rebić. To je mlad momak koji malo igra, retko dobija šansu, a kao jedan od najmlađih nosi torbe i vodi računa o dresovima... On se nikada i ni na šta ne žali. Nikada ne kasni trening i uvek daje 110 svojih mogućnosti. Maksimalno je posvećen i vrlo pozitivan. Volim da budem pored takvih ljudi. Prošle sezone je praktično presedeo pedesetak utakmica, ali kada je dobio šansu u prvom kolu Superlige ubacio je 15 poena. Mislim da niste svesni koliko je to teško, a on je to uspeo. E, zbog svega toga ga mnogo cenim i volim da budem u njegovom društvu", poručio je bek crveno-belih.