SS kapetan Alojz Bruner, koji bi danas imao 102 godine, optužen je za deportaciju više od 128.000 Jevreja u logore smrti u Drugom svetskom ratu. On je bio jedan od najtraženijih nacističkih zločinaca, a dugo se nije znalo da li je živ ili mrtav.
Jedan od najtraženijih svetskih nacista Alojz Bruner najverovatnije je umro pre četiri godine u Siriji, rekao je za britanski Bi-Bi-Si direktor Centra "Simon Vizental", Efraim Zurof.
"Ne možemo to da dokažemo forenzički, ali smo sigurni da je umro", rekao je Zurof. Zurof je rekao da je nedavno na svetlo dana izašla nova informacija o Brunerovoj smrti i sahrani u Damasku, koju je prosledio "pouzdan" izvor, bivši agent nemačke tajne službe koji je službovao na Bliskom istoku. Kako je naveo Zurof, novi dokazi potvrđuju da je Bruner sahranjen na nepoznatoj lokaciji oko 2010. u Damasku i da se nije pokajao za svoje zločine.
Bruner je u aprilu skinut s liste najtraženijih zločinaca Centra "Simon Vizental", što je bio korak koji je nagovestio da se on smatra mrtvim, a Zurof je rekao da je taj centar sada došao u posed još konkretnijih dokaza koji to potvrđuju. Veruje se da je Bruner 1950-tih pobegao u Siriju, kao i da je kasnije bio savetnik predsednika Hafeza el Asada, posebno u domenu taktika torture.
Zurof je naveo da je Bruner, dok je bio u Siriji, preživeo najmanje dva pokušaja ubistva izraelske tajne službe - 1961. i 1980. On je dodao da je zbog građanskog rata u Siriji gotovo nemoguće utvrditi tačnu lokaciju Brunerovog groba. Sirija je u više navrata negirala da je Bruneru pružila utočište. Jedan sud u Francuskoj osudio ga je 2001. u odsustvu na doživotni zatvor.
"Jedini intervju za koji znamo dao je 1958. godine, i tada je rekao da mu je žao što nije pobio više Jevreja. Bio je okoreli antisemita, fanatik, sadista ", istakao je Zurof. Prema njegovim rečima, Bruner je u koncentracione logore, gde su mahom ubijeni, poslao 47.000 Jevreja iz Austrije, 44.000 iz Grčke, 23.500 iz Francuske i 14.000 iz Slovačke. Bruner je upravljao logorom Dransi, kod Pariza, gde su držani Jevreji u Francuskoj, pre nego što bi bili poslati u koncentracione logore. Procenjuje se da je među žrtvama bilo i 345 dece.