NA KOLENIMA: Sankcije i pad cena nafte dovode Rusiju u recesiju

Beta Ap
Najgora odluka je bila uvođenje sankcija Zapadu, to je obične potrošače pogodilo više nego zapadne proizvođače, kaže Konstantin Sonin

MOSKVA - Vrednost rublje juče ujutru je dostigla rekordni minimum - za jedan dolar potrebna je 54,91 rublja. Zbog sankcija Zapada i niskih cena nafte rublja naglo pada, a jučerašnji pad je najveći zabeležen od 1998. godine.

Zbog toga je Centralna banka prodala 700 miliona dolara da bi je zaštitila od još većeg pada. Za pad rublje mnogi eksperti krive spoljnu politiku.
- Sve što smo videli u spoljnoj politici ove godine bile su političke greške, koje su nas dovele do velikih ekonomskih nevolja. Posebno je neverovatna odluka da Zapadu udarimo kontrasankcije i zabranimo uvoz prehrambenih proizvoda. To nije imalo nikakvog ekonomskog smisla i obične potrošače u Rusiji pogodilo je više nego zapadne proizvođače - rekao je ekonomista Konstantin Sonin.

Taj embargo, uveden 7. avgusta, koštao je ruske potrošače skoro milijardu dolara.
- Najteže su pogođeni oni sa niskim primanjima, koji najviše troše na hranu. Čak 35 odsto najeftinijih prehrambenih proizvoda u Rusiji je iz zapadne Evrope - rekao je ekonomista Mihail Deljagin.

Ako vlast ne nađe način da se izbori s tim problemom, dodaje on, narod će početi da diže devize iz banaka, što će da dovede do destabilizacije.

Rublja je, zajedno s ukrajinskom grivnom, bila najnestabilnija valuta ove godine. Zato mnoge nisu začudile najave ruskog ministra ekonomije da će zemlja ući u recesiju sledeće godine i da će BDP pasti za 0,8 odsto u 2015.

Markus Svedberg
SITUACIJA NIJE STRAŠNA

Kombinacija nižih cena nafte i slabe rublje veliki je pritisak za ruske lidere, ali posledice će biti manje dramatične nego što neki očekuju. Možda neće biti ekonomskog rasta, ali to ne znači da će ekonomija Rusije biti ranjiva. Dug je relativno ograničen, nezaposlenost je na istorijskom minimumu, pa nema razloga za strah i paniku u Rusiji - rekao je ekonomista Markus Svedberg.