DIREKTOR UPRAVE ZA KURIR: Policija istražuje korupciju u carini

Ne mogu da govorim o tome da li ima carinske mafije ili ne, ali postoje indicije da je bilo nekih zloupotreba. Samo s kineskom robom bilo je mnogo sumnjivih poslova. Nisam došao u Upravu carina da bih delio vizitkarte, već da povećam naplatu carine i smanjim krijumčarenje robe, kaže Tomić

Ne mogu da vam dam vizitkartu jer ih više nemam, a ne možemo da ih štampamo do kraja godine jer bismo probili planirani trošak za ovu namenu. Ovako počinje razgovor i upoznavanje novinara Kurira i Miloša Tomića, direktora Uprave carina, čoveka koji je na čelu službe koja puni gotovo polovinu državnog budžeta.

Smešno zvuči da neko ko je uneo u državnu kasu 300 miliona evra nema novac za vizitkartu.
- A zašto zvuči smešno? Status se ne pokazuju vizitkartom, već rezultatima. Nisam došao u Upravu carina da bih delio vizitkarte, već da povećam naplatu carine i smanjim krijumčarenje robe, da povećam bezbednost i zaštitu građana i ubrzam i pojednostavim procedure. To je nalog koji sam dobio od premijera kad me je pozvao da prihvatim ovu funkciju. Zato što vodimo računa o svakom dinaru, mi smo za 13 meseci, od kada sam na čelu Uprave carina, ostvarili razliku u prihodu od skoro 300 miliona evra, tačnije, moj tim je prikupio 295 miliona evra više prihoda od naših prethodnika u istom komparativnom periodu. Zato smo i dobili pohvale od premijera za rezultate.

Ovo je tako drastično povećanje prihoda da navodi na sumnju da je pre vas deo novca, umesto u državnu kasu, išao u džepove nekih carinika?
- Ako je bilo određenih zloupotreba, treba da ih ispitaju nadležni organi. Neke zloupotrebe se preispituju, a u ovom trenutku u toku su četiri velike istrage, koje vode policija i tužilaštvo.

Sluti na to da je na pomolu neka nova „carinska mafija“. O čemu je reč?
- Ne mogu da govorim da li je to tzv. carinska mafija ili nije, ali postoje indicije da je bilo nekih zloupotreba. Pomenuću samo kinesku robu, bilo je brojnih sumnjivih carinjenja.

Možda zato što ste kineski veš carinili kao brendirani, kako je rađeno u nekim slučajevima?
- Nemojte molim vas, to nije tačno. Prihode smo povećali pravilnijom procenom vrednosti uvezene robe. Ranije je nešto što kosta 10 dinara procenjivano da vredi pet, a 20 odsto PDV na pet dinara je dinar, a na 10 dva, što nije isto.

Naravno da nije isto, ali kako je to moguće, koliko je kineskih šlepera ocarinjeno po ovoj „privilegovanoj“ tarifi?
- Uskoro ćemo to znati. Tu ima svega, od neznanja i nestručnosti pa sve do namere.

Kad kažete namera, mislite na korupciju?
- Mislim na korupciju, koja je delom i uticala na to da prihodi od carinskih dažbina budu manji.

Imate li sliku kolikih je razmera korupcija i da li ste bili svedok nekog slučaja?
- Najveći deo carinika svoj posao obavlja pošteno. Često sam na terenu nenajavljen i obavljam neku vrstu kontrole, ali nisam bio svedok neke koruptivne radnje. Čuo sam da carinik zažmuri za 10 ili 20 evra za neku robu, najčešće hranu, koja treba da podlegne naplati, ali to nisam video. Video sam da bi naši carinici mogli da budu malo ljubazniji, ali to se da popraviti.

Nije valjda da je „švercerki hit“ ponovo hrana?
- „Mravlji šverc“ je uvek hit. Jeste li čuli za taj termin?

Nisam.
- To je kad se švercuje deset kila salame ili 15 džempera, 20 dukseva... Skrivaju se u kolima ili na sebe navlače mnogo dukseva, pa od mršavog čoveka u licu, dobijete debelog u telu.

Građani Srbije ne švercuju zlato nego salame? Kao devedesetih?
- Švercuje se i zlato, ali je ovo najrasprostranjenije. Imamo i „PDV šverc“. Radi se o sve izraženijoj pojavi da ljudi na izlasku iz strane države naplate od njene administracije povraćaj poreza za ono što su kupili, a kod nas to prošvercuju. To je postalo apsolutni hit, jer sve je više onih koji bi da iskoriste činjenicu da nismo sistemski umreženi sa organima drugih država, pa prave biznis od toga, prelazeći granicu i nekoliko puta dnevno. To rade u saradnji s nekim carinicima.

To su sitni novci, kako biste rekli vi Vojvođani. Kolika je tarifa za one krupne stvari, duvan, narkotike, kineski tekstil?
- O carinicima postoje različite dosetke u vezi s tarifama. Najpoznatija je ona: „A da mu poklonimo jednu smenu? Ma, mnogo mu je jedna smena, jeftinije je da mu kupimo kola i stan.“ Šalu na stranu, tokom 2014. postigli smo odlične rezultate u zapleni rezanog duvana i cigareta. Vladi je borba protiv ove vrste sive ekonomije prioritet jer se godišnje gubi preko 300 miliona evra od nenaplaćenih dažbina. Ove godine zaplenili smo tri puta više duvana nego u 2013. i 2012. zajedno, preko tri tone. Za nepunih 11 meseci zaplenili smo skoro duplo više cigareta nego cele 2013. godine, sedam miliona komada. To je odličan rezultat.

Kakav je rezultat u zapleni narkotika?
- U poslednjih 13 godina plenilo se godišnje oko 250 kg droge, a ove 530 kg plus velika količina sintetičke droge. Rezultati za nepunih 11 meseci su duplirani. Evo, u Preševu smo otkrili oko 700 kg marihuane, koja je iz Albanije krenula ka Holandiji, zahvaljujući jednom od 10 mobilnih skenera raspoređenih na graničnim prelazima u unutrašnjosti zemlje. Rezultati ne bi bili toliko dobri da ne postoji saradnja sa MUP i BIA, s kojima smo presekli i ovaj krijumčarski lanac.

Za spore procedure, izgleda, nećete dobiti pohvale ni od premijera ni od EU?
- Premijer ne bi pohvalio mene, nego carinsku službu koja ulaže velike napore da privredi maksimalno olakša poslovanje. Mi ubrzano radimo na pilot-projektu za primenu Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS). To je i preduslov za pristupanje EU. Kad ga uvedemo, to će omogućiti bržu proceduru, bez gomile papira i prekidanja sigurnosnog lanca koji postoji među zemljama koje ga već primenjuju. Eventualnim odlaganjem primene NCTS izgubili bismo na prihodima od tranzita 30 do 50 miliona evra godišnje. Tehnički uslovi nam ne dozvoljavaju da brže uvedemo bespapirno poslovanje i u sve ostale carinske postupke.

A da li su tehnički uslovi bili uzrok i onih letošnjih gužvi na Batrovcima?
- Slika je stvarno bila loša, ali radi se o infrastrukturnom problemu, a ne o lošoj organizaciji. Taj prelaz, kao jedan od najfrekventnijih, trebalo bi što pre da bude proširen. Proširenje zavisi od mogućnosti koje Vlada bude imala da se u ovim teškim vremenima upusti u taj poduhvat.

Da li Vlada treba da se upusti i u poduhvat vašeg softverskog povezivanja, jer vam je i to rak-rana?
- Naši softveri su stari i skromni. Nemamo moderan softver i funkcionišemo više „peške“, ali to ne mora da znači da nam je sistem nepouzdan. I neke kamere za video-nadzor su neispravne, pa radimo sa Vladom da nam se kupovina omogući jer bi efekti našeg rada bili bolji.

A kakvi su efekti vašeg rada na suzbijanju ilegalnih migranata? Evropa je na to imala velike primedbe.
- Ta tema je veoma bitna za naš status u međunarodnim institucijama, koje nam stalno blinkaju crvenim svetlom da ustanovimo strožu kontrolu jer svi ti ljudi, ako prođu kroz našu zemlju, završavaju na njihovom kazanu. U 2013. otkriveno je 266 emigranata, a 2013. ih je bilo 220. To uglavnom nisu naši građani, a transportuju se kao roba, zapakovani u džakove i složeni u šlepere.

Kad smo već kod Evrope, Srbija je potpisala i SSP. Da li je EU zadovoljna kako ga primenjujemo?
- Evropa je zainteresovana za svoj kapital koji se nalazi u Srbiji i njegovu zaštitu. Traže i da se procedure ubrzaju i zato smo napravili NCTS. Pomažu nam da uska grla u našoj službi prevaziđemo.

A da li će usko grlo pred božićne praznike ponovo biti granični prelaz Batrovci?
- Pokušaćemo sve da se one letošnje gužve ne ponove. Ali zbog brzine ne smemo da ugrozimo bezbednost zemlje.

Da li ćete vi u 2015. ugroziti status carine ako isplanirate veća sredstva za vizitkarte? Trebaće vam jer ćete zbog EU imati pregovore s Briselom. Da se ne obrukate pred Evropom zbog vizitkarte.
- Nećemo se obrukati ni ja ni Uprava carina. Carina će biti uključena u 14 pregovaračkih poglavlja. Uspešno su završeni i bilateralni i eksplanatorni skrining za poglavlje 29 - Carinska unija. Što se tiče novca, mislim da će ga biti više i za vizitkarte jer smo već 15. novembra ostvarili 86 odsto planiranih prihoda. A decembar je za nas udarni mesec.