Kolumnistkinja Ejmi Veb ne želi da postavlja informacije o svojoj ćerki na internetu jer smatra da ona ima pravo da sama kreira svoj digitalni identitet.
Ona je do ovakvog zaključka došla iz iskustva svoje prijateljice koja je svaki trenutak odrastanja svoje devojčice zabeležila fotografijom koje je podelila na Fejsbuku.
Ono što je Ejmi posebno zasmetalo jeste fotografija u kojoj devojčica pozira ispred porodične kuće i u žutom kupaćem kostimu, gde se jasno vide ulazna vrata sa adresom.
Problem je u tome što se ta deca pojavljuju na društvenim mrežama i pre nego što nauče da koriste tehnologiju, što dalje može uticati na njihovo odrastanje.
Ovim načinom roditelji pomažu Fejsbuku da spoji dečji stvarni i digitalni svet. Algoritmi će analizirati ljude oko deteta i posle nekog vremena odrediće najuži krug ljudi oko nje.
Ovom doprinose i drugi sajtovi, kao što su Jutjub, razni blogovi i slično, što sprečava da dete bude digitalno anonimno.
Sve ovo u budućnosti na dete stavlja veliki izazov, pogotovo u pubertetu. Sramotne fotografije koje roditelji prave, negativna iskustva u detinjstvu postaju lako dostupna, što može uticati na njene šanse da upiše koledž jer prijemni savetnici pregledaju profile na Fejsbuku i drugim sajtovima kako bi stekli sliku o kandidatu.
Međutim, još veći problemi nastaju u odraslom dobu. Aplikacije, sajtovi i tehnološki uređaji imaju tehnologiju za prepoznavanje lica, a bioidentifikacija tek počinje.
Grupa hakera je 2011. izgradila aplikaciju koja skenira lica, a onda nalazi imena i osnovne informacije o osobi. Izumitelji su uspeli da prilagode aplikaciju i Gugl naočarima. Iako Gugl zabranjuje aplikacije za prepoznavanje lica, ne može zabraniti nezvanične aplikacije. Najlakši način da se dete zaštiti od ovoga jeste da ne stvara digitalni sadržaj.
Znajući kak to sve funkcioniše, Ejmi i njen muž su odlučili da ne postavljaju fotografije ili druge informacije o ćerki na internetu.
Tu odluku su doneli još kada su birali ime za nju. Otišli su na Gugl, birali imena i gledali da li postoji otvorena adresa na to ime i prezime. Kada su doneli odluku o imenu za svoju devojčicu, otvorili su joj gmail nalog, što će joj kada odraste biti osnovni nalog za pristup internetu. Napravili su i sistem šifri koji će čuvati sve informacije o njoj.
Na dan svog rođenja njihova ćerka je imala nalog na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu, ali na njima do današnjeg dana nisu objavili ništa, iako su svi nalozi aktivni.
Redovno prate svoje prijatelje i uklanjaju sve tagove, a oni koji su im bliski poštuju njihovu odluku i ne objavljuju ništa o njihovom detetu.
"Neizbežno je da naša ćerka postane društveno biće, jer smo svi društvene figure u ovom digitalnom dobu. Ja obožavam Kejtine roditelje i oni je odgajaju da postane divna mlada žena. Ali joj u isto vreme oduzimaju i mogućnost da sama kreira svoj digitalni identitet", rekla je Ejmi.