ECB je u smernicama svog budućeg delovanja upotrebio formulaciju da „namerava“ da poveća svoju aktivu na ukupno oko tri biliona evra kako bi podstakao rast inflacije i nije se zadržao samo na frazi da „očekuje“ da će ostvariti taj cilj. Međutim, do promena u načinu formulacije nije se došlo jednoglasno jer se s tim nisu složili svi članovi Izvršnog odbora, kao ni guverneri pojedinih nacionalnih banaka.
Nesuglasice su se javile uprkos tome što su ekonomski stručnjaci ECB prognozirali pad privrednog rasta i inflacije u zoni evra. Ipak, savet se saglasio da će radikalno popuštanje monetarne politike biti neizbežno ukoliko niže cene nafte počnu dodatno da obaraju inflaciju ispod projektovanog okvira. Nepovoljniji pokazatelji u prvom kvartalu naredne godine „podrazumevaće brzu promenu obima, tempa i vrste naših mera u ranom periodu sledeće godine“, rekli su tvorci politike u svom mesečnom saopštenju.
Dragi je bio odlučan u stavu da ECB nije neophodna jednoglasnost u Upravnom savetu kako bi preduzeli dalje korake, kao što je kupovina hartija od vrednosti s pokrićem u imovini i pokrivenih obveznica da bi bili obuhvaćeni instrumenti poput korporativnog i suverenog duga.
„Značajne odluke su moguće i kad ne postoji jednoglasnost“, rekao je predsednik ECB, dodajući da tvorci monetarne politike „nisu političari“ i da moraju, kako nalaže njihov mandat, da održavaju inflaciju na planiranom nivou. U suprotnom, njihovo postupanje bilo bi „protivzakonito“.
Predsednik ECB istakao je da najnovijim projekcijama, po kojima inflacija neće dostići ni polovinu ciljne - ispod dva procenta, nije obuhvaćen skorašnji pad cene nafte. Inflacija ponovo iznosi 0,3 procenta, što je najniži nivo u poslednjih pet godina, a po svoj prilici, dodatno će padati zbog nedavnog pada cene sirove nafte.
Dirk Šumaher (Dirk Schumacher), ekonomista „Goldman Saksa“, izjavio je: „U normalnim okolnostima Centralna banka bi samo letimično pogledala šta se dešava s cenama nafte. Ali danas nisu normalne okolnosti, tako da pad cena nafte ima neposredniji uticaj na očekivanu inflaciju.“
„Skorašnji pad mogao bi da srubi ovogodišnju inflaciju za čak 0,4 procentna poena i potom deseti deo procentnog poena 2016. godine“, tvrdi Dragi.
Evro je ojačao prema dolaru za čak 0,8 odsto na 1,24 dolara po evru, pošto su investitori bili razočarani zato što ECB nije jasno nagovestio da će uslediti kvantitativno popuštanje kod suverenog kreditiranja i što je došlo do razmimoilaženja u savetu, ali se kasnije taj porast istopio. Indeks evropskih akcija Eurofirst 300 pao je za 0,8 odsto.
„Podele ne utiču na to da li će ECB pribeći kvantitativnom popuštanju. Gospodin Dragi je glavni i dok ima podršku većine, on će to učiniti,“ izjavio je Karsten Brzeski (Carsten Brzeski), ekonomista ING. Stručnjaci ECB očekuju da će privredni rast biti 0,8 procenata ove godine, jedan procenat 2015. godine i 1,5 procenata 2016. Pre samo tri meseca Centralna banka je predviđala da će u evrozoni privredni rast biti 0,9 procenata 2014. godine, 1,6 procenata odnosno 1,9 procenata u naredne dve godine. Prognoze inflacije takođe se snižavaju, dok je u pogledu cena ECB predvideo porast od 0,5 procenata 2014. godine, 0,7 procenata 2015. i 1,3 procenta 2016. U septembru su ekonomisti Centralne banke očekivali inflaciju od 0,6 procenata, 1,1 procenat i 1,4 procenata u pomenutim godinama.
Upravni savet zadržao je glavnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,05 procenata, kao što je i bilo očekivano. Kamata koja se naplaćuje na bankarske depozite kod ECB ostala je na 0,2 procenta.
Stručnjaci ECB očekuju da će privredni rast biti 0,8 procenata ove godine.
Claire Jones