PRIZNALI: Austrija nije dala šansu školovanim izbeglicama iz SFRJ!
BEČ - Da li je imigracija dobitak za Austriju? Na ovo pitanje pokušao je da odgovori Austrijski integracioni fond, koji je angažovao poznatog profesora demografije Rajnera Minza (Rainer Münz) koji je sa kolegama iz Sintezis Foršunga (Synthesis Forschung) objavio "Razmišljanja o razvoju ljudskih resursa u Austriji".
Za razliku od nekadašnjih faza imigracije, radnika na privremenom radu u Austriji u 1960-im i 1970-im, pa ljudi koji su izbegli od rata u 1990-im, od 2000. se u Austriju većinom useljavaju ljudi iz ekonomskih razloga i studenti, u prvom redu iz članica Evropske Unije, s obzirom da imaju pravo da studiraju gde hoće u EU.
Najnovija generacija imigranata iz država EU ima višu obrazovnu kvalifikaciju od domaćeg stanovništva. Kod ovih useljenika je udeo onih sa barem maturom 50 procenata, dok je kod domaćeg stanovništva, sa maternjim nemačkim jezikom, to 35 procenata. Među gastarbajterima prve generacije iz SFRJ taj udeo je 20 odsto, a među turskim 10 procenata, tako da ukupno 30 odsto domaćeg stanovništva ima barem maturu.
Kada je reč o strancima koji su se posle 2003. uselili u Austriju, može se nesumnjivo govoriti o prilivu mozgova. Njihova kumulativna bruto lična primanja su u državi u 2012. godini premašila 20 milijardi evra.
"Austrija je pravila i pravi greške u imigracionoj politici. Ratne izbeglice i proterani za vreme ratova u bivšoj SFRJ 1990-ih imali su natprosečno obrazovanje i bili primljeni da žive u Austriji. Međutim, veliki broj najobrazovanijih je ubrzo odlučilo da ne ostane u Austriji, već su emigrirali dalje, u SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Oni koji su ostali bili su suočeni sa mnogim barijerama, u prvom redu zbog nepriznavanja, odnosno komplikovanog procesa priznavanja kvalifikacija u Austriji. Zato se može reći da Austrija praktikuje "traćenje mozgova", navodi se u studiji.
Za razliku od dosadašnjih trendova, Austrija će ubuduće biti više upućena na useljenike iz država koje nisu u njenoj blizini. Države u bližem i daljem komšiluku imaju slične demografske trendove, a u nekima raste životni standard i polako dostižu Austriju, pa neće moći ubuduće biti toliki izvor imigracije, kao što su to bile prethodnih decenija.
Jedan od zaključaka je i da bi Austrija bi morala da još više pokaže svojim studentima iz trećih zemalja (koje nisu u EU) da većinu njih želi zadržati u zemlji.
"Pored olakšanog priznavanja kvalifikacija, Austrija bi morala da u mnogim zanimanjima, gde i danas postoje različita granska ograničenja, ukine barijere na koje nailaze stranci. Iako je važno da u mnogim delatnostima budu osigurani određeni standardi ljudi koji tu rade, ograničenja koja u ovom smislu postoje konstantno protežiraju "inasjdere", lica koja su studirala u državi, a diskriminišu one koji su kvalifikacije stekli izvan Austrije i EU.
"Ovde se mora naći bolji balans. Bez odgovarajuće profesionalne perspektive i perspektive boljeg prihoda za kvalifikovane useljenike, Austrija neće biti u mogućnosti da se uspešno pozicionira u konkurenciji za ovakvim kadrom", zaključuju autori.