Trivan: Tender za deponiju Vinča sredinom 2015. godine

BEOGRAD - Međunarodni tender za izbor strateškog partnera za sanaciju i modernizaciju deponije Vinča i sistem upravljanja otpadom u Beogradu trebalo bi da bude raspisan sredinom 2015. godine, izjavio je danas gradski sekretar za zaštitu životne sredine Beograda Goran Trivan.

"Biće napravljeno zajedničko preduzeće Gradske čistoće s potencijalnim partnerom, a ono što ćemo mi uložiti biće infrastruktura, deponija i otpad kao resurs, dok će partner uložiti preostali deo novca koji nemamao", kazao je Trivan. On je rekao da je vreme potrebno za realizaciju projekta oko sedam godina, a prema procenama, koštaće između 230 i 250 miliona evra.

Trivan je odao da uprkos tome što je u pitanju skup projekat, Beograd neće moći da u budućnosti izbegne njegovu realizaciju, jer propisi Evropske unije zahtevaju da se prestane sa konvencionalnim odlaganjem otpada na deponije.

On je podsetio da je Grad Beograd 2011. usvojio Plan upravljanja otpadom do 2020. godine koji je omogućio da se do sada o sanaciji deponije u Vinči, na kojoj se svakog dana izruči oko 1.500 tona otpada, razgovara sa oko 30 najvećih svetskih kompanija za tretman otpada.Dodao je da se o raspisivanju tendera i dalje obaveštavaju druge firme koje se pozivaju da predlažu svoja rešenja, zbog čega se, kako je dodao, očekuje da za projekat bude zainteresovano još nekoliko desetina firmi.

"Mi nemamo svog favorita. Naš favorit će biti onaj koji će nam omogućiti najbolju tehnologiju i uslove da je sprovedemo", rekao je Trivan.Govoreći o budućem načinu tretmana otpada u Vinči, Trivan je istakao da "ne dolazi u obzir da neko donese tehnologiju koja je prljava ili koja nije dovoljno ispitana ili primenjena u savremenom upravljanju otpadom, odnosno nije u praksi dokazana"."Postoji niz tehnologija koje su dokazane i mi želimo da idemo na takve tehnologije, jer želimo da zaštitimo Beograd od svih rizika", rekao je gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

On je naveo da je planom predviđena mehaničko-biološki tretman otpada i proizvodnja električne i toplotne energije iz deponijskog gasa, ali je naglasio da inseneratora, odnosno spalionice, niće biti, "jer to proizvodi određeni rizik".Prema njegovim rečima, deo projekta je i uspostavljanje sistema za prikupljanje i recikliranje otpada.

"Grad se opredelio i za sistem razdvajanja otpada u domaćinstvima, kako bi najveći deo mogao da se reciklira. To je moderan pristup koji čuva resurse i omogućava da ekonomično upravljate otpadom kao resursom", ukazao je Trivan.On je rekao da će se i to raditi u dogovoru sa budućim partnerom koji bude izabran na tenderu, ali je naglasio da će Gradska čistoća i dalje prikupljati otpad.Kada se bude formiralo zajedničko preduzeće znaće se i detalji poput broja reciklažnih dvorišta koja će biti izgrađena, kao i da li će se sistemi čistoće u Obrenovcu i Lazarevcu možda da se vrate pod okrilje Beograda.

Trivan je kazao i da je, između ostalog, do sada urađen nacrt plana detaljne regulacije deponije Vinča, da je formirana gradska komisija za izgradnju sistema za upravljanje otpadom, kao i da je rešen najveći deo pripreme za eksproprijaciju i eksproprijaciju oko 300 parcela u Vinči.Na pitanje da li se već sada zna vlasnička struktura budućeg zajedničkog preduzeća, Trivan je kazao da "još nije razgovarano o udelima partnera".

"Kada budemo raspisali tender i kada budemo suzili izbor znaćemo na šta ćemo ići. Mislim da je potpuno svejedno da li ćemo biti većinski partner ili ne. Meni je važno da grad svakako bude suvlasnik u toj zajedničkoj firmi, pre svega jer što je u Beogradu zbrinjavanje otpada i socijalno pitanje i što će svako od građana plaćati tu uslugu", rekao je on.Trivan je istakao da će cena zbrinjavanja otpada "morati da bude na nivou koji građani mogu da plate".

"Ne može se nazidati cena koju građani ne mogu da plate i da onda ceo proces zastane, kao što je na nekim mestima zastao. Zato Beograd hoće da učestvuje u tome i zadrži to kao jednu od socijalnih kategorija, da građani našim prisustvom budu zaštićeni, jer strani partner ima inters da zaradi, a naš interes nije zarada već da se životna sredina zaštiti, da se priroda zaštiti i da građani budu zaštićeni", rekao je Trivan.