Bilo je to sasvim obično veče, kuvala sam večeru za svog dečka. Dok sam ulazila u dnevnu sobu, videla sam ga kako sedi na sofi i gleda u laptop. Iza se nalazi veliko ogledalo i u njemu sam mogla da vidim odraz onoga što je gledao. Bio je to sajt sa golim ženama. Počela sam da se šalim na račun toga što gleda porno sajtove (ne sluteći da se uopšte ne radi o tome), na šta je on reagovao prilično čudno, nekako neočekivano zbunjeno i postiđeno, što uopšte nije ličilo na njega, piše Cosmopolitan.
Nehajno sam mu prišla, želeći da i ja vidim šta ga to „inspiriše“, bez ikakve namere da mu nešto prebacujem. On je odmah ustuknuo, ne želeći da mi pokaže o čemu se radi. Ni tada mi ništa nije bilo sumnjivo, ali sam iz radoznalosti i malo uvređenosti što nema poverenja u mene insistirala da odmah vidim o čemu se radi. Počeli smo da se prepiremo da bih na kraju osetila kako tu nešto nije u redu i bukvalno mu iz ruke otela kompjuter. Ugledala sam sajt koji na prikriven način nudi usluge „druženja sa devojkama koje masažama usrećuju muškarce“. Poludela sam u trenutku, počela da vičem i da ga pritiskam da mi prizna zašto se interesuje za usluge prostitutki. Pravdao se na milion načina, izmišljao razne razloge, da bi posle tri sata svađe priznao da to nije bilo slučajno i da je čak jednom koristio usluge jedne devojke. Pristao je da mi ispriča celu istinu.
Neverica
Sledećih nekoliko sati su jedni od najtraumatičnijih u mom životu. Ono što mi je rekao bilo je gore od bilo čega što sam mogla da zamislim: seks sa nepoznatom devojkom čiji je posao da svaki dan bude sa što više muškaraca. Zaledila mi se krv u žilama. Ostala sam mirna i pažljivo prebirala po mislima šta je sledeće što bi trebalo da uradim. Ćutala sam dok mi je on objašnjavao kako se to više nikada neće ponoviti, kako su svi njegovi drugovi to radili, kako ni ne zna šta mu je bilo i kako je pogrešio... Čak i je zaplakao. Na kraju smo oboje plakali.
Te večeri smo otišli na spavanje kao zombiji. Sledećeg dana sam se javila šefu da sam bolesna i da neću dolaziti, otišla sam na onaj sajt. Osećala sam mučninu shvatajući šta je moj dečko radio, osoba u čiju vernost bih se zaklela bez dileme.
Odmah sutra, zakazala sam odlazak kod lekara, da se testiram na polno prenosive bolesti. U čekaonici sam drhtala, prolazile su mi najužasnije slike kroz glavu, scene kao u nadramatičnijim filmovima. Posle skoro dve nedelje stigli su mi dobri rezultati, nisam imala nijednu bolest, ali i dalje me je mučila prevara čoveka koga volim.
Osećaj ljutnje
U tom periodu, činilo mi se da je svet počeo sporije da se okreće dok sam gledala kako se njegov izraz lica svaki dan menja, dok prolazi kroz razna raspoloženja, videla sam da mu je bilo loše, samo nisam bila sigurna da li se kaje zbog prevare ili zato što mi je prevaru priznao. Počeo je da me preklinje da ga ne ostavljam, da mi govori da me voli, ponavljajući koliko mu je žao. Tvrdio je kako nije imao seks zbog emocija, da je „ta devojka“ bila samo obično muško pražnjenje, glupa avantura. Rekao mi je da mu je bilo potrebno eksperimentisanje u seksu, a da mu je najteže bilo da drži sve u tajnosti. Stalno je bio na oprezu kako ne bih bio otkriven. A obmanjivanje je inače jedna od stvari koja je meni najteže pala.
Pričao mi je o čemu razmišlja i šta oseća. O svakom iskušenju sa kojim se susreo u toku tog dana, a ja bih mu govorila o svojim sadašnjim osećanjima. Neko vreme smo spavali u odvojenim sobama i bilo je potrebno da prođe dobrih sedam meseci pre nego što smo uspeli da oporavimo naš seksualni život. Obećala sam da neću reći našim prijateljima i porodici za to što se desilo. I nisam. Ključna stvar je to što sam donela svesnu odluku da ću mu verovati da se tako nešto više nikada neće ponoviti. To je bilo od suštinske važnosti za pružanje nove šanse našoj vezi. I zato ne proveravam njegov telefon ili šta gleda na laptopu. Ionako ne bi imalo svrhe jer samo jedna laž ljude pretvara u savršene lažove.
Još se događa da me ponekad stigne osećaj ljutnje, kada se setim šta se dogodilo. Ponekad je taj osećaj koristan, ali je mnogo više štetan, jer ako mu se budem vraćala, niko ne može da garantuje da u nekom trenutku života neće biti kap u čaši za konačan kraj veze. U njegovom slučaju koristan je osećaj krivice, pomaže mu da ostane na pravom putu. Podseća ga na sve ono što je mogao da izgubi.
I dalje uspevamo da se zabavljamo, a čudno, na neki način smo postali bliži jer se više trudimo da uživamo u zajedničkim trenucima. Nadam se da neću zažaliti.