KAKO SRBI SLAVE SLAVU: Da li je danas ona pretvorena u paradu pijanstva i kiča?
A po slavskoj trpezi se poznaju junaci – od predjela, salata, neprikosnovenih slanih rolata, do riblje čorbe i ribe za posnu varijantu, te pečenja za mrsnu. I ruska salata i sitni kolači. Pa kad naiđe nova tura gostiju – od svega pomalo, jovo nanovo!
Ne treba zaboraviti ni novokomponovani običaj čestitanja slave, ali i ostalih verskih praznika, besmislenim rimovanim SMS porukama.
Običaj proslavljanja krsne slave u Srba vuče korene još iz mnogobožačkih vremena. Iako su se klanjali Perunu kao vrhovnom bogu, imali su i svoja domaća božanstva – mitske pretke koji su štitili dom.
Pokrštavanje Slovena donelo je potrebu da se stari običaji zatru i ustupe mesto novim. Međutim, Sloveni su bili snažno privrženi svojim domaćim božanstvima.
Videvši da će se Sloveni teško odreći starih navika, srpski arhiepiskop Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hrišćansko obeležje.
Tad su mnogobožački kumiri zamenjeni hrišćanskim svetiteljima. Ljudi su prihvatali sveca kojeg im je preporučivala crkva ili uzimali onog koji se slavio na dan kad su se krštavali. Tako je nastalo proslavljanje krsne slave, običaj koji se prenosio s kolena na koleno, od pokrštavanja do danas.
Priprema za slavu i njeno proslavljanje podrazumeva poštovanje određenih običaja. Pred slavu sveštenik osvećuje kolač u domovima ljudi koji slave. Za osvećenje je potrebno pripremiti posudu s vodom, buket bosiljka, manju sveću, kadionicu, tamjan i spisak ukućana.
Predmeti se postavljaju na sto u prostoriji gde je slavska ikona. Nakon čina osvećenja vodice, ukućani popiju malo vode, a ostatak se upotrebljava za spravljanje slavskog kolača.
Iako su se slave poslednjih godina pretvorile u gozbe na koje se odlazi samo radi hrane, stav crkve je da je za slavu najvažnije spremiti sledeće: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću. Hrana, posna ili mrsna, ostaje u drugom planu, jer slavljenje slave ima pre svega duhovni karakter.
Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna i vode u koju se dodaje osvećena vodica. Slavski kolač simboliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Kolač i žito se na dan slave donose u crkvu na osvećenje.
Premda pojedini svečari nemaju običaj da spravljaju žito za Aranđelovdan i Ilindan pod izgovorom da se proslavljaju “živi sveci”, a da je koljivo namenjeno mrtvima, Crkva naglašava da se žito priprema za sve svetitelje i da su svi sveci “živi” jer su delima na zemlji zaslužili večni život.
(Telegraf)