VAŠINGTON - Cena nafte u poslednjih šest meseci pala je na najniži nivo za poslednjih pet i po godina i iznosi manje od 60 dolara po barelu, što je uzdrmalo ekonomije pojedinih svetskih sila, pre svega Rusije, a ekonomisti to opisuju kao rat zbog crnog zlata.
Uzroci pada nafte su mnogobrojni, a jedan je smanjena potražnja za tim energentom, koja je delom izazvana sankcijama između Zapada i Rusije. Međutim, tržišna cena nafte počela je da slabi i nakon što su SAD povećale njenu proizvodnju, zbog čega je ruski lider Vladimir Putin optužio Vašington da to namerno čini kako bi naneo štetu njegovoj zemlji. Inače, SAD su počele sa eksploatacijom nafte iz uljnih škriljaca, čija cena proizvodnje dostiže 80 dolara za barel. To je izazvalo energetsku revoluciju u SAD, koja je zapretila da ugrozi čak i bliskoistočne proizvođače.
Putin je rekao da će veštačko smanjenje cena nafte pogoditi i one koji ga izazivaju.
- Ne znači da će sankcije, nagli pad cena nafte i devalvacija valute imati posledice samo za nas - istakao je on.
Ipak, američki Njujork post navodi da pad cena crnog zlata dramatično utiče na Rusiju, kojoj odgovara vrednost od 100 dolara po barelu i više, zbog čega se sada ta država suočava sa drastičnim gubicima.
- Rublja se ruši, vrednost ruskih obveznica je patetična, a krvare im i devizne rezerve - piše Njujork post.
Nagli pad cene sirove nafte razotkrio je duboke podele i među članicama OPEK, organizacije zemalja najvećih izvoznika nafte. Neke države, među kojima je i Iran, traže hitnu akciju kako bi se zaustavio pad cene, dok predstavnici Saudijske Arabije, smatraju da treba sačekati sa rešenjima. Analitičari strahuju da će takva situacija izazvati sukobe između bliskoistočnih partnera, posebno zbog činjenice da je u igri Iran, zemlja koja se suprotstavlja uticaju Amerikanaca, inače partnera Saudijske Arabije.
Nezadovoljstvo
STRAH OD NEMIRA
Analitičari strahuju da bi pad cene nafte imao negativan uticaj na najveći broj zemalja članica OPEK, što bi u njima moglo da proizvede krize velikih razmera, pa čak i sukobe. Naime, zbog smanjene potražnje i prodaje energenta, u državne kase tih država slivaće se mnogo manje novca, što vodi opadanju životnog standarda.