BEOGRAD - „Šta ću bez tebe, Leno, šta da radim, bože?! Ćeri moja lepa, ikono moja. Reci nešto, Lenka. Joj bože, šta uradi, ona mi je bila sve što sam u životu voleo“, kukao je na sav glas nad belim sandukom Darko Krsmanović, otac stradale Elene (8), koju je u nedelju slučajno lovačkom puškom ubio njen brat Filip (4).
Joj, ljudi, šta da radim
- Joj, ljudi, šta da radim, recite mi, molim vas - vapio je nesrećni otac, iz čije je puške ubijena njegova mezimica. Slomljenog od bola, držala ga je supruga Jelena, koja je nepomično stajala pored belog kovčega. Darkova bol nikog nije ostavila ravnodušnim, suze na oči krenule su svima kad je u jednom trenutku uzeo ćerkinu fotografiju koja je stajala ispred kovčega i prislonio je na grudi.
- Joj, zašto me tako gledaš, Lenka?! Kao da hoćeš nešto da mi kažeš. Kaži, Leno moja. Joj bože, uzmi i mene! Šta ću ja sad bez nje, sudbino prokleta! Joj, ljudi moji, pa zar svi da mi ovde dođete - bio je neutešan Darko, dok je jedva stajao na nogama i primao saučešće.
Neutešni su bili i Elenini baba i deda.
- Kako ćemo bez tebe, Leno, prva radosti bakina, kako će bata bez tebe! Kako da idemo kući, sine, kad tebe nema tamo - pitala je baka Branka svoju unuku, koju ispraća na put bez povratka, ali odgovora nije bilo.
Hladno je tamo dole
Pre nego što je kovčeg s dečjim telom spušten u grobnicu, zavapio je još jednom otac.
- Gde ćeš, Leno, gde te vode?! Pustite me da vidim mog anđela još jednom. Ja sam te, ćeri, kupao, negovao, ja sam, sine, za tebe metak ostavio. Gde ćeš, srećo, hladno je tamo dole, Lenka - povikao je nesrećni otac kad su spustili kovčeg u grobnicu i molio da ga puste da legne kraj deteta.
Govor Elenine vaspitačice
TI SI BILA NAŠA ZVEZDICA
Kratak govor održala je Elenina vaspitačica.
Draga Elena, prvi put nemam odgovor na tvoje pitanje „zašto“. Uvek si bila radoznala i postavljala razna pitanja. Ti si za mene i svoju mamu Jecu bila naša zvezdica, naš leptirić. Možda je nebeska bašta poželela još jednog leptirića, još jednu zvezdicu - rekla je vaspitačica.