Vojnički hleb tain nije samo hrana, već se iza njega skriva jako zanimljiva, istinita priča o vojniku Aleksi Zdravkoviću koji je čuvao ovaj hleb tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, iz kojih je izašao nepovređen.
Kada je odlazio u Prvi balkanski rat, majka je Aleksu zavetovala da prvo sledovanje vojničkog hleba, taina, ne pojede već da ga sačuva kao amajliju. Tu amajliju on je nosio od Pirota do Bitolja i Prilepa u balkanskim ratovima, a u Prvom svetskom, od Mačve do Soluna, i za sve to vreme nijedan metak ga nije okrznuo.
Hleb su nastavili da čuvaju Aleksini potomci sve do 60-ih godina prošlog veka, kada su ga ustupili Muzeju
Sastojci: 3 čaše brašna (možete koristiti raženo, integralno ili obično brašno, a možete i napraviti kombinaciju sva tri); 2 kafene kašike sitne soli (kuhinjske ili morske); četvrtina kafene kašike instant kvasca; jedna i po čaša vode.
Priprema: pomešajte brašno, so i kvasac, promešajte, a zatim dodajte vodu i promešajte kašikom ili varjačom. Pokrijte i ostavite da odstoji 12 sati (posudu s testom možete staviti u plastičnu kesu ako nećete da se uhvati korica). Nakon toga ponovo promešajte i ostavite da stoji dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha, a to može potrajati od 7 do 12 sati ili duže.
Trebalo bi da se uhvati tamna korica, a ako nije pecite još malo dok se ne uhvati, a zatim umotajte hleb u krpu i ostavite da se hladi sat vremena i tek onda je proces završen. Ono što je interesantno je to da hleb “peva” dok se hladi. To se odnosi na krckanje korice i to je znak da je hleb ispao kako treba.
Ovako pripremljen hleb nije samo hrana, čuvajte ga i možda i vama donese sreću kao i Aleksi Zdravkoviću na bojnom polju!