Jedan naučni sajt odlučio je da konačno raskrinka šećer i mitove o njemu. Naučnici sa tri američka univerziteta proučili su najopsežnije studije o šećeru i na svom sajtu otkrivaju šta sve šećer nosi sa sobom i koliko je štetan.
Kada su doktori počeli da predlažu da se smanji unos masti, povećala se konzumacija šećera, a poznato je da on izaziva mnoge hronične bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i Alchajmerovu bolest.
Na mesto masti došao je šećer, kako hrana ne bi izgubila ukus. Kompanije koje proizvode šećer, prerađenu hranu i pića odbijaju da priznaju da su njihovi proizvodi pogubni po zdravlje. Kako bi ljude obavestili o štetnosti šećera, naučnici sa tri američka univerziteta pokrenuli su edukativni sajt SugarScience.org, čiji je cilj da nezavisna istraživanja o šećeru učini dostupnim javnosti.
ŠEĆER JE ŠEĆER KAKOGOD SE NAZIVAO
Istraživači ističu da su mnogi ljudi nesvesni toga koliko šećera unose, pošto se on često krije pod manje poznatim imenima, kao što su dekstroza, maltoza, galaktoza i maltodekstrin. Prema ovom sajtu, šećer se nalazi u 74 odsto prerađenih namirnica i krije se pod 60 različitih naziva. Cela lista se nalazi na sajtu. Istraživači sa ovog portala pregledali su 8.000 nezavisnih studija o šećeru i otkrili su da on izaziva neke od bolesti koje odnose najviše života: srčane bolesti, dijabetes tipa 2 i bolesti jetre.
KOLIKO ŠEĆERA JE PREVIŠE?
Američko udruženje za bolesti srca i Svetska zdravstvena organizacija preporučuju muškarcima devet kašičica šećera (38 grama) dnevno, a ženama šest kašičica ili 25 grama. Deca mogu da unesu tri do šest kašičica (12 – 25 grama), u zavisnosti od godina. Jedna kašičica teška je otprilike 4 grama. Doktori preporučuju i da dnevni unos fruktoze smanjite na 25 grama ili manje, i to iz svih izvora, uključujući i voće. Ako imate otpornost na insulin ili leptin, trebalo bi da unosite maksimalno 15 grama fruktoze kako biste normalizovali nivo leptina i insulina.
PRERAĐENA I NEPRERAĐENA HRANA: VIZUELNA DEMONSTRACIJA
Na donjem snimku prikazano je kakvi se procesi u telu odigravaju kada jedete određenu vrstu hrane. Stefani Bardin i njen saradnik sa Harvarda popili su M2A kapsulu – uređaj za snimanje u veličini kapsule koji može da snima i do osam sati. Drugi uređaj veličine pilule merio je pritisak, pH vrednost i telesnu temperaturu dok se kretao telom. Proučavane su dve vrste hrane - prerađena hrana i obrok od celih, neprerađenih namirnica.Snimak prikazuje šta se dešava u vašim organima kada jedete prerađenu hranu. Jedna od najuočljivijih razlika je to što prerađenoj hrani treba mnogo više vremena da se svari. Prerađena hrana je puna šećera, zasićenih masti, natrijuma, a sadrži i mnogo različitih hemikalija koje ne postoje u prirodi – sve to može da doprinese rastu krvnog pritiska i oštećenju kardiovaskularnog sistema, gojenju i mnogim drugim stvarima.
ČAK I ZDRAVE NAMIRNICE MOGU DA SADRŽE ODREĐENU KOLIČINU ŠEĆERA
Samo 350 mililitara gaziranog soka sadrži 11 kašičica šećera. Čak i namirnice koje se inače smatraju zdravim mogu da sadrže veliku količinu šećera, najčešće u formi kukuruznog sirupa sa visokim nivoom glukoze. Jogurt sa voćem, na primer, sadrži i do 19 grama šećera, od toga je 12 grama naknadno dodati šećer. Problem sa šećerom je u tome što kada pogledate na etiketu, vi ne znate koliko je od navedenog šećera prirodni šećer. A to je bitno znati, jer je otkriveno da kukuruzni sirup sa visokim nivoom glukoze može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti za samo dve nedelje konzumacije. Šećeri koji se sami po sebi nalaze u namirnicama manje su opasni. Laktoza, na primer, koja se nalazi u mlečnim proizvodima, ne nanosi znatnu štetu organizmu.
VAŠ ORGANIZAM MOŽE DA IZDRŽI SAMO OGRANIČENU KOLIČINU ŠEĆERA
Osnovni problem sa šećerom, tačnije sa prerađenom fruktozom, jeste to što jetra ima jako mali kapacitet za njegovo metabolisanje. Prema doktoru Lastigu, možete bez problema metabolisati do šest kašika šećera koji je dodat proizvodima. Sve preko toga metaboliše se u mast i dovodi do hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, kardivaskularne bolesti, hipertenzija (visok krvni pritisak), demencija i rak.
SAVETI ZA MANJI UNOS ŠEĆERA
Najlakši način da znatno smanjite unos šećera i fruktoze jeste da počnete da jedete neprerađenu hranu, jer većina šećera dolazi upravo iz nje, a ne od kašičice šećera u čaju ili kafi. Isto tako, možete smanjiti i količinu šećera koji dodajete u svoja pića. Možete koristiti steviju umesto veštačkih zaslađivača, a umesto konzerviranog voća jedite isključivo sveže voće.