Njeni romani su se čitali kao lek za mentalne poremećaje preživelim vojnicima iz Prvog svetskog rata, iako je većinom za svoj rad dobijala negativne kritike od velikih imena književnosti
Ovaj tekst je preuzet sa portala Stil
Slavna spisateljica Džejn Ostinrođena je davne 1775. u Engleskoj, imala je šestoro braće i jednu sestru, nikada se nije udavala i živela je prilično dosadan život. Za života je dobijala negativne kritike o svom radu, pre svega od engleske književnice Šarlot Bronte i američkog pisca Marka Tvena, koji su joj zameralipovršan stil pisanja i manjak emocionalnosti.
Ali, prema izveštaju Daily Telegrafa, njeni romani sa uspehom čitani preživelim vojnicima iz Prvog svetskog rata kao lek za mentalne poremećaje.
Priče slavne spisateljice, oslikane preciznim prikazivanjem svakodnevnog života srednje i više klase, a naročito žena – pružali su vojnicima veru u bolje sutra i podsećali ih na lepšu stranu života u Velikoj Britaniji.
Ali, prema izveštaju Daily Telegrafa, njeni romani sa uspehom čitani preživelim vojnicima iz Prvog svetskog rata kao lek za mentalne poremećaje.
Priče slavne spisateljice, oslikane preciznim prikazivanjem svakodnevnog života srednje i više klase, a naročito žena – pružali su vojnicima veru u bolje sutra i podsećali ih na lepšu stranu života u Velikoj Britaniji.
Profimedia
Najpoznatija dela Džejn Ostin su: Razum i osećajnost, Gordost i predrasude, Mansfild Park, Ema, kao i dva posthumno objavljena romana – Nortengerska opatija i Pod tuđim uticajem.
O životu Džejn Ostin ili prema njenim romanima, snimljen je čak 21 film, a ovo su njene najpoznatije misli o životu:
1. Ne postoji šarm jednak nežnosti srca.
2. Ništa nije kao ostajanje kod kuće, za pravu udobnost.
3. Moja ideja o kompaniji je kompanija pametnih, dobro informisanih ljudi koji imaju odličan nivo konverzacije.
4. Sujeta i ponos su dve različite stvari, iako se često koriste kao sinonimi. Osoba može biti ponosna, a da nije sujetna. Ponos se više odnosi na naše mišljenje o sebi; sujeta – na ono što bi drugi morali da misle o nama.
5. Sebičnost uvek mora biti oproštena, jernema nade za njen lek.
6. Da te volim manje, možda bih bila u stanju da o tome govorim više.
7. Načini jednog čoveka mogu biti jednako dobri kao načini drugog, ali mi svinajviše volimo svoje načine.
8. Žena, pogotovo, ako ima tu nesreću da ne zna ništa, treba to da sakrije kako zna i ume.
9. Nijedan čovek nije uvređen ako se neko divi ženi koju voli. Samo žena od toga može da napravi muku.
10. Muškarcu je uvek neprihvatljiva misao da žena treba ikada da odbije bračnu ponudu.
11. Čovek ne voli neko mesto manje ako je tu patio, osim ako tu nije bila samo patnja, i ništa drugo osim patnje.
12. Postoje ljudi koji, što više uradiš za njih – manje će da urade sami za sebe.
13. Verena žena je uvek prijatnija od one koja to nije. Ona je zadovoljna sobom.Njene brige su prevaziđene, sve je sigurno sa ovakvom ženom. Nijedna šteta ne može biti naneta.
AP
Pogledajte još na portalu Stil: