AOL i „Amazon“ su uveliko selili deo svojih kapaciteta u Luksemburg usled naleta interesovanja američkih internet kompanija za ovu destinaciju. Žano Kreke (Jeannot Krecké), njegov politički rival, priseća se da je Junker tada aludirao da još toga tek predstoji.
- Ja volim jabuke - uskliknuo je Junker razbivši tišinu.
Za kratko vreme, „Eplovo ajtjuns“ (Apple‘s iTunes) odeljenje je osnovalo evropsko sedište u Luksemburgu, a uskoro su mu se pridružili „Majkrosoft“ (Microsoft), „Sisko“ (Cisco) i „Ibej“ (eBay), dakle pravi tehnološki talas. Ipak, deceniju kasnije, zbog ove strategije, njen tvorac Junker, sada predsednik Evropske komisije, našao se na udaru upravo u zenitu političke karijere.
Evropska unija sada istražuje da li su poreske olakšice, koje je Luksemburg odobrio dvema stranim kompanijama - „Amazonu“ i „Fijatu“ (Fiat), bile previše izdašne. Hiljade stranica obelodanjenih luksemburških poreskih rešenja razotkrile su kako su i stotine drugih kompanija koje su se preselile u Veliko Vojvodstvo takođe plaćale neznatne poreze. Čak i njegovi bliski saradnici strahuju da bi Junkerova uloga u neverovatnom napretku zemlje do prvog mesta na listi zemalja sa najvišim BDP po glavi stanovnika, naime četrdesetogodišnjoj transformaciji od istrošenog proizvođača čelika do finansijskog centra u usponu, pionira u upotrebi satelitskih sistema i sedišta elektronske trgovine, mogla uzrokovati njegovu propast.
Za vreme procvata, Junker se nikada nije libio da istakne svoje zasluge.
- Lično sam lobirao da ove kompanije izaberu Luksemburg kao svoju evropsku bazu i ne bi trebalo da se osećam posramljeno ili da se od mene očekuje da to obrazlažem - rekao je u intervjuu za luksemburški nedeljnik Revju 2004. godine. U izjavi za luksemburški dnevni list Kotidijen iste godine hvalio se:
- Privukli smo AOL, „Amazon“ i „Majkrosoft“. Neki misle da nam je to palo s neba. Sa AOL smo imali 200 sati pregovora. Morate imati nos za velike poslove i pristupiti im sa mnogo entuzijazma.
Oni koji su se susretali sa njim sećaju ga se kao predusretljivog, duhovitog i pristupačnog lidera.
- Sreli smo se sa Junkerom jednom ili dvaput - priseća se Robert Kamfort (Robert Comfort), šef Poreskog odeljenja „Amazona“, u otvorenom intervjuu za luksemburški nedeljnik Lecerburger lend navodeći detalje pregovora iz 2003. godine, koji su rezultirali dolaskom ove onlajn maloprodaje u Luksemburg.
- Junkerova poruka je bila: „Ako naiđete na problem, koji mislite da ne možete da rešite, obratite mi se. Probaću da vam pomognem“. Godinu dana pre nego što je napustio „Amazon“ i otišao u penziju 2012. godine, Kamfort je imenovan za počasnog konzula Luksemburga u američkoj državi Vašington. Na zahtev Fajnenšel tajmsa da to prokomentariše, on se nije odazvao.
Što se Junkera tiče, on je i dalje prkosan i nema nameru da se izvinjava. Prošlog meseca, izjavio je da su optužbe za mahinacije „odvratna pitanja“. Do sada, nikakve neregularnosti nisu dokazane. Daleko od toga da je Luksemburg bio jedina zemlja koja se dodvoravala multinacionalnim kompanijama posredstvom privlačnog poreskog režima, a nikada joj nije manjkalo ni zavidnih rivala, uključujući Irsku, Holandiju, Belgiju, Britaniju, Švajcarsku, pa čak i Delaver u Sjedinjenim Državama.
- Svi su oni kriminalci ukoliko smo mi kriminalci - rekao je Junker jednom prilikom.
Ali na pojedinim frontovima, Luksemburg se ističe. Američke kompanije, izuzev banki, prijavile su 2000. godine da su njihove firme u Luksemburgu ostvarile dobit od 3,4 milijarde dolara, pokazuju podaci američkog ministarstva trgovine. Deceniju kasnije, taj iznos je dostigao 94,1 milijardu dolara. Stotine obelodanjenih poreskih rešenja i izveštaja o solventnosti su ukazali na kompleksne sisteme koji su omogućili multinacionalnim kompanijama da izbegnu porez. Iako mnoge zemlje izdaju ove izveštaje, mali broj njih ih izdaje na tako liberalan način kao Luksemburg ili traži tako malo dokaza od kompanija.
Iza tih brojeva je Junkerova opsesija privrednim razgranavanjem. Sedamdesetih godina, Veliko Vojvodstvo se okreće od čelika ka finansijama kroz promišljene poreske olakšice i efikasan regulatorni sistem. Od tridesetih godina dvadesetog veka, Luksemburg je lukavo iskoristio svoja prava na radio-frekvencije i kasnije satelite i ugostio neke od najznačajnijih evropskih emitera, od RTL do Radio Luksemburga, na kome su Bitlsi svojevremeno debitovali.
Junker je iz ličnog iskustva znao da preterano oslanjanje na jednu granu industrije može biti opasno: kao mladi ministar bio je delimično odgovoran što je njegov otac, koji je radio u železari, morao da se prevremeno penzioniše jer se ta grana luksemburške industrije raspadala. Po njemu, doba interneta je predstavljalo i pretnju i priliku.
- Rekao sam sebi da ne možemo zameniti jednu zavisnost (čelik) drugom (finansije) - rekao je za FT i dodao:
- Pokušali smo svim sredstvima, ali ne i nelegalnim, da razgranamo našu privredu uprkos jakom protivljenju nekih zemalja u našem susedstvu.
Žan-Pol Zens (Jean-Paul Zens), koji je već gotovo dve decenije jedan od najistaknutijih predstavnika tehnološkog sektora u Luksemburgu, kaže da je bila srećna slučajnost što su se do 2003. pojavila nova pravila Evropske unije o porezu na dodatu vrednost, koja su omogućila da elektronske usluge budu oslobođene od plaćanja istog.
To je primetio Rik Majnor (Rick Minor), jedan od izvršnih direktora u AOL, koji je uspostavio obrazac za korišćenje Luksemburga kao evropskog čvorišta za trgovinu preko interneta (ecommerce).
- Ono što je usledilo je moguće najveći priliv Amerikanaca u Luksemburg od Drugog svetskog rata - rekao je Majnor.
Kad je potencijal otkriven, zvaničnici Luksemburga su krenuli na put. Dok se Junker kod kuće susretao sa ličnostima kao što je vlasnik „Amazona“ Džef Bezos (Jeff Bezos), njegovi ministri su bili zauzeti obilaženjem američke Zapadne obale uzduž i popreko, posećujući „Epl“ (Apple), „Jahu“ (Yahoo), „Ibej“ (Ebay), „Majkrosoft“ (Microsoft), između ostalog. Od 2003. do 2006. godine, njihove poslovne posete su bile organizovane jednom ili dvaput godišnje, ponekad praćene članovima kraljevske porodice.
Na jednoj fotografiji iz 2006. vidi se jedan luksemburški ministar i naslednik titule velikog vojvode Gijom u predstavništvu „Ibeja“ u Kaliforniji. A pored naslednika trona stoje nasmejani - finansijski direktor „Ibeja“, šef poreskog, potpredsednik zadužen za oporezivanje i relativno nisko dole - direktor za indirektno oporezivanje. Dok mnoge zemlje uposle članove kraljevske porodice u cilju pospešivanja trgovine, oni retko imaju ikakve veze sa poreskom praksom bilo koje kompanije.
- Mnogo je teže opredeliti se za Luksemburg ako sedite u Silicijumskoj dolini ili Sijetlu ili Vankuveru, i ne znate mnogo o Luksemburgu - rekao je Zens, koji je redovno putovao do SAD. Da bi ostvarilo uticaj, Veliko Vojvodstvo je moralo više da se potrudi od rivala kao što je Irska, koja ima kulturne veze sa SAD.
- Morate biti aktivniji. Sve zemlje putuju i promovišu.
Bivši ministri i izvršni direktori u oblasti trgovine preko interneta insistiraju na tome da je porez samo jedan od faktora. Razgovaralo se i o regulativi, logistici, čak i o školama. Tokom ručka sa Krekeom, Meg Vitman (Meg Whitman) rekao je da je odbacio Luksemburg kao opciju zbog nekih slabosti u IT infrastrukturi, što je istog trena dovelo do obećanja o investicijama u ovoj oblasti.
- Mi nismo poreski konsultanti. Mi smo usredsređeni na našu industriju - rekao je Kreke, koji je kao ministar privrede predvodio neke trgovinske delegacije u SAD.
Prednost Luksemburga je zapravo bila njegova agilnost. Junker je nadgledao udružene napore da se privuku novi tehnološki igrači - od menjanja zakona o maloprodaji, poboljšanja internet veza, do gotovo stalnog unapređivanja poreskog zakonika, koji bi Luksemburg, po zahtevu, povoljno interpretirao za potrebe multinacionalnih kompanija.
- Što mi u Luksemburgu kažemo „Schnellboot gegen Tank“ (odnosi se na sposobnost Luksemburga kao male zemlje da brzo donosi odluke - prim. aut.) - izjavio je Junker za Fajnenšel tajms, dok se pripremao za tehnološki procvat.
U smislu regulative, Luksemburg je bio malo selo, gde su vrata administracije uvek bila otvorena. „Pejpal“ (PayPal) je na primer dobio ključnu bankarsku dozvolu za samo nekoliko meseci. Majkl Džekson (Michael Jackson), jedan od glavnih direktor u „Skajpu“ (Skype), seća se kako je predao ček za porez na dodatu vrednost na iznos od 25 miliona evra, na čemu mu je ministar finansija lično zahvalio, rekavši: „Ovoliko košta jedna škola“. Vlade se retko menjaju, bilo u smislu kadrova ili napora da stvore povoljne uslove za poslovanje.
- Kao internet kompanija, gledate oko sebe i vidite da postoji 196 nezavisnih nacija na svetu. Svih 196 ima potencijalne kupce i svih 196 hoće da vam naplate porez - rekao je Čak Stups (Chuck Stoops), bivši čelnik poreskog odeljenja u „Ibeju“.
- Da biste preživeli, morate brzo da uspostavite sistem odbrane. Možda tako što ćete imati zastupnika u jednoj ili dve zemlje. Pozicioniran u srcu Evrope, Luksemburg je logično mesto za to.
Suočavajući se sa spoljnim regulatornim napadom, Luksemburg sada učvršćuje svoj sistem odbrane.
Napredna poreska rešenja, toliko važna za multinacionalne kompanije koje brinu o svojim mogućim dugovanjima, izmenjena su tako da ih je teže dobiti i imaju čvršću pravnu osnovu. Junker poziva Veliko Vojvodstvo da počne da ih automatski deli sa ostalim vladama:
- Gotovo je sa fleksibilnošću i diskusijom o svakom pojedinačnom slučaju sa poreskom administracijom koju smo imali u prošlosti.
Olivijer van Ermengem (Olivier Van Ermengem) iz advokatske kancelarije Linklaters je rekao klijentima:
- Rešenja se sada dodeljuju na osnovu analize zakona i činjenica. Moramo da se naviknemo na činjenicu da jednom, kada se podnese zahtev za rešenje, on može završiti na stolu poreskog inspektora bilo gde u svetu.
Alex Barker, Vanessa Houlder