U pismu poslatom američkom ministru finansija Džejkobu Luu (Jacob Lew) u ponedeljak, u koje je Fajnenšel tajms imao uvid, tri starija senatora iz redova demokrata izrazila su zabrinutost da bi nacrt koji je banka izdala u julu „mogao da predstavlja razblaživanje postojećih zaštitnih mera“.
Među pitanjima koje su senatori naveli je i predlog da se projekti odobravaju i sredstva isplaćuju pre nego što se adekvatno reše socijalna pitanja i ona koja se tiču zaštite životne sredine, poput preseljenja ljudi s određenih lokacija. To bi, tvrde oni, umanjilo uticaj banke na vlade i moglo bi dovesti do „traćenja sredstava“.
„Svetska banka koncipirala je ove mere zaštite da bi postala snalažljivija i konkurentnija“, napisali su senatori Robert Menendez, Barbara Bokser (Barbara Boxer) i Edvard Marki (Edward Markey).
„Mi pak smatramo da bi ove zaštitne mere škodile efikasnosti Svetske banke i umanjile njenu sposobnost da se takmiči s drugim razvojnim bankama.“
Svetska banka sa sedištem u Vašingtonu „postavlja repere za druge međunarodne razvojne banke, podižući standarde, a ne spuštajući ih,“ napisali su senatori. Portparolka američkog ministarstva finansija izjavila je da Sjedinjene Države smatraju da su postojeće mere zaštite Svetske banke „neophodni instrument“ i naglasila značaj sugestija Američkog kongresa.
Sjedinjene Države pokušavale su da utiču na zemlje iza zatvorenih vrata ne bi li sprečile njihovo pridruživanje Azijskom infrastrukturnom investicionom fondu, koji je Kina osnovala ranije ove godine. U javnosti su američki zvaničnici u više navrata pokretali pitanja kakvi će biti standardi rada i zaštite životne sredine koje će primenjivati fond i kakav bi uticaj njegovo osnivanje moglo da ima na druge zajmodavce.
Svetska banka insistira na tome da je revizija njenih socijalnih mera i mera zaštite životne sredine preko potrebna da bi se modernizovao sistem koji je star decenijama i koji je nepotrebno birokratski opterećen.
„Imaćemo jači i moderniji paket mera zaštite na kraju ovog procesa i odgovaraju nam odredbe novog (američkog) zakona“, izjavio je za FT Čarls di Leva (Charles Di Leva), glavni savetnik Svetske banke za pitanja ekološkog i međunarodnog prava. Međutim, aktivisti su i dalje skeptični i zabrinuti zbog mogućih posledica predloženih izmena.
„Ukoliko Svetska banka pošalje signal nazadovanja u pogledu standarda, to bi moglo da dovede do još brže trke kompanija ka smanjenja troškova na uštrb zarada i uslova rada od one koju smo već videli“, rekla je Stefani Frid (Stephanie Fried), izvršni direktor grupe aktivista Ulu fondejšen (Ulu Foundation).
Shawn Donnan,
World Trade Editor