Aleksandar Boričić: Svet sam upoznao sa istinom o Srbiji

Nemanja Pancic
On je u Beogradu otvorio izložbu sa dokumentima, poštanskim markama, pismima i fotografijama iz oba rata

Ime Aleksandra Boričića po prirodi se vezuje uz odbojku i velike uspehe ovog sporta u Srbiji, a nedavnom izložbom u Beogradu javnost je upoznao i sa veoma zanimljivim hobijem. Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije dugogodišnji je filatelista, a ta njegova „zanimacija“ proširila se i na brojna dokumenta iz srpske istorije.

Otkud interesovanje za skupljanje istorijskih dokumenata?
- Imao sam sreću da sam rođen na Varoš kapiji u centru Beograda, gde su ljudi bili kulturni i obrazovani. Sa devet godina dobio sam prve marke od komšije, deda Jove. Kako je vreme prolazilo, došla su putovanja, i gledao sam da obogatim kolekciju. Tako su, posle marki, došle razglednice, pa interesovanje za poštanske pečate, pa istorija.

Izložba za temu ima Prvi svetski rat, a broj dokumenata je više nego impresivan.
- U školi smo, ne široko, učili o tom periodu, pa me je zainteresovala tužna priča o solunskim borcima jer su nosioci najviših srpskih odlikovanja bili na dnu privilegovanih. Počeo sam da nabavljam knjige, pa se kolekcija širila. Vraćao sam iz inostranstva istinu o Srbiji. Mnogi u inostranstvu i ne znaju tačno gde je Srbija, pa nemaju nikakav odnos prema našoj istoriji.

Koliko je vremena bilo potrebno za skoro pet stotina eksponata?
- Sve što sakupljam je papir. Preko četrdeset godina skupljam ovu kolekciju, a nikad nisam tražio nešto posebno, nego je situacija bila takva da nešto vidim i nabavim. Mi, kolekcionari, uvek hoćemo da bude još bolje, pa makar za marku, pa sam tako i ja uvek hteo da bude što više. Generalni direktor RTS Nikola Mirkov nagovorio me je da napravimo izložbu. Izloženo je oko pet stotina dopisnih karata, pisama, razglednica, knjiga, mapa i ostalih dokumenata. Imam kolekcije iz srpsko-turskog, srpsko-bugarskog, balkanskih ratova. Tu su i Prvi svetski, Drugi svetski, treći svetski rat.

Kako to mislite treći?
- Onaj iz 1999. godine, kad je ceo svet bio protiv nas.

Za divljenje
LEDI PADŽET JE POSEBNA PRIČA

Aleksandar Boričić s divljenjem priča o ledi Padžet britanskoj bolničarki, koja je u jesen 1914. godine odlučila da ostane uz srpske ranjenike čak i kada, a tada je to bila neminovnost, Bugari zaposednu Skoplje.
- Važna mi je srpska vojna pošta, ima mnogo retkih pečata koje je srpska vojska koristila u Prvom svetskom ratu. Tu je i pismo ledi Padžet iz zarobljeništva. Pismo je poslala iz Skoplja za London, a prvo je išlo u Sofiju u cenzurni odsek - objašnjava Boričić.

Promovisati pozitivno
UČIMO OD VANJE I SALETA

Dva sportska poteza Aleksandar Boričić ističe kao primer onoga što svaki takmičar treba da ima.
- Jednom Vladimiru Grbiću ili Aleksandru Đorđeviću nijedna škola nije mogla da da tu energiju i posvećenost koju su imali na terenu, a pokazuju je i van njega. Vanjin poen u Sidneju i Saletova trojka Hrvatskoj su vratili naciji energiju. Kada pričamo o ta dva slučaja, ne postoji tužan čovek. Ima takvih primera i više, i to treba promovisati, a ne negativne stvari.