VAŠINGTON - Surove tehnike ispitivanja koje je CIA primenjivala na osumnjičenima za terorizam mogu ostaviti dugoročne psihološke ožiljke, kažu neurolozi.
Stručanjci tvrde da mozak nesumnjivo može da postane uslovljen ekstremnim strahom i stresom, suprotno tvrdnjama CIA da ono što je činjeno u njenim zatvorima neće imati trajne mentalne ili psihičke posledice. U izveštaju Senata američkog Kongresa, objavljenom početkom decembra, navodi se kako su istražitelji pokušavali da učine zatvorenike pasivnim i nemoćnim da pruže otpor. Da bi ih doveli u stanje koje psiholozi nazivaju "naučena bespomoćnost" korišćene su tehnike uskraćivanja sna, simulacije davljenja ili stavljanje zatvorenika u pozicije koje izazivaju stres.
Dokor Vinčenco Jakopino, savetnik u neprofitnoj organizaciji Lekari za ljudska prava koji je lečio žrtve torture širom sveta, izjavio je da izveštaj Senata sadrži dramatične primere ljudi koji će dugo imati psihološka oštećenja. Velika je verovatnoća, po njegovom mišljenju, da će imati posttraumatski stres, anskioznost, depresiju i trajnu promenu ličnosti.
Mada su neke promene reverzibilne, "mozak nikada nije isti kao što je bio", rekao je neurolog Brus Makjuan s Univerziteta Rokefeler, koji istražuje posledice hroničnog stresa. On kaže da trauma i stres mogu da oštete sistem pamćenja.
Dokazi o naučenoj bespomoćnosti dobijeni su krajem 1960-ih godina izvođenjem eksperimenata na životinjama. U jednom takvom ogledu, psima su davani manji strujni udari koje nisu mogli da izbegnu. Kada su stavljeni u drugu kutiju u kojoj su mogli da izbegnu struju skakanjem na drugu stranu, nisu ni pokušavali to da učine.
U izveštaju Senata navodi se da je to istraživanje poslužilo kao model koji su dva psihologa koje je CIA angažovala koristila za pravljenje programa ispitivanja zatvorenika.
Fizičko mučenje takođe utiče na mozak, ali "psihološka tortura podriva samu sposobnost mišljenja, a ne ostavlja ožiljke", kaže psiholog Stiven Rajsner, jedan od osnivača Saveta za etičku psihologiju.