SEVASTOPOLJ - U okviru višednevne posete Ruskoj Federaciji, Miroslav Parović (predsednik Treće Srbije), Aleksandar Đurđev (generalni sekretar Treće Srbije) i Vladimir Zotov (savetnik direktora Agencije za razvoj i evropske integracije regiona Grada Beograda za saradnju sa zemljama Evroazijske unije) zvanično su
bili primljeni u Vladi Krima.
Domaćin je u ime Vlade Krima bio Ruslan Balbek, a u okviru delegacije su još bili: Nikolaj Korjažkin, ministar ekonomije, Ismet Zatov, zamenik ministra kulture, Viktor Kolbanovski, pomoćnik zamenika predstavnika Ruske Dume i Jurij Didenko, pomoćnik zamenika predsednika Saveta ministara Republike Krim – stalnog predstavnika pri predsedniku Ruske Federacije.
U svom pozdravnom obraćanju Ruslan Balbek je rekao da je Krim spreman za saradnju o jačanju partnerskih odnosa sa Republikom Srbijom i zahvalio se delegaciji iz Srbije na tome što razumeju izazove sa kojima se Krim susreće i što su spremni da podrže narod Krima u svom opredeljenju da budu deo Ruske Federacije.
Miroslav Parović je rekao kako je Krim imao i istorijsko i demokratsko pravo da se vrati u okrilje države Rusije povlačeći paralelu sa Vojvodinom koja se pre gotovo jednog veka vodeći se istorisjkim pravom kao Srpska Vojvodina i demokratskim pravom kroz odluke narodnih skupština u Rumi i Novom Sadu prisajedinila Srbiji, saopštila je Treća Srbija u svom saopštenju.
Takođe, Parović je izkazao protivljenje sankcijama koje su uvedene Rusiji i najavama dodatnog pooštrenja sankcija prema Krimu ističući kako su Srbi kao narod osetili svu težinu sankcija i kako su te mere uvek
uperene prema životu običnih ljudi.
Aleksandar Đurđev je predstavio mogućnosti koje ima srpska privreda i predložio da zajedničkim snagama pokušamo da povežemo mala i srednja preduzeća iz Srbije sa privredom Krima, ukazujući da su sankcije ujedno i šansa da se stvore jače veze između Srbije i Rusije.
Svi učesnici sastanka su se saglasili sa Viktorom Kolbanovskim kako Krim ima sakralni značaj za celu Evropu i kako na mestu gde je pre 70 godina potpisan ugovor (dogovor na Jalti) kojim je uspostavljen poredak u svetu nakon završetka Drugog svetskog rata i kako je to odlično mesto da se započnu pregovori o novom dogovoru među evropskim narodima i državama.